Musliman koji je do poslednje kapi krvi branio Beograd: Šemso Midović, heroj kog NE SMEMO zaboraviti (FOTO)

Bošnjački, odnosno muslimanski regruti značajno su doprineli odbrani Beograda u Prvom svetskom ratu. Oni su pripadali Muhamedanskim bataljonima, a posebno se istakla jedinica koja je bila pod komandom serdara kaplara Šemse Midovića, koji je branio Beograd maltene do poslednje kapi krvi.

Preporučujemo

ROVOVI NA ADI CIGANLIJI: Pogledajte kako je srpska vojska branila Beograd davne i čuvene 1915. godine! (VIDEO)

Istorijski izvori ukazuju da je čak 15 odsto branilaca Beograda, bilo druge vere, odnosno muslimanske. U sastav Muhamedanskih bataljona ulazili su muslimani (etnički Bošnjaci, Albanci i Turci), mobilisani u novopripojenim oblastima Sandžaka, Kosova i Metohije i Makedonije.

Međutim, dva bataljona posebno su se istakla, naročito u odbrani Beograda, i to Treći i Četvrti u okviru Desetog kadrovskog puka, u kojima su se nalazili sandžački muslimani - Bošnjaci.

Jedna od tih jedinica, pod komandom kaplara Šemse Midovića iz Sjenice, pružila je 9. oktobra 1915. godine najuporniju odbranu Beograda od Austrijanaca u centru srpske prestonice. Upravo zbog ovih istorijskih činjenica, i poštovanja prema muslimanima, Centar za istorijske studije pokrenuo je inicijativu da se, pošto ne postoji nikakvo obeležje, u Beogradu postavi makar spomen - ploča bataljonu koji je predvodio Midović. 

Foto: Arhiva/Beoinfo

Midovićev bataljon, te 1915. godine napravio je barikadu kod Uprave fondova, između Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, a ova jedinica najduže se opirala Austrijancima koji su dolazili od Dorćola. Oni nisu mogli da odnesu barikadu, sve dok Nemci nisu došli do "Londona".

Foto: www.mc.rs

Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović, za Telegraf kaže da za sada ne postoji nikakvo obeležje, ali da su mu se na ovu temu obratili još u januaru istoričari iz Centra za istorijske studije, sa idejom da se pokrene ovo pitanje.

- Pre nekoliko dana smo imali zvaničan sastanak, da se u ovo vreme kada se obeležava stogodišnjica od Prvog svetskog rata, ukaže poštovanje Midoviću i bataljonima koji su učestvovali u odbrani Beograda. Neki od njih, a i Midović su dali život za Beograd - rekao je Omerović, i dodao da misli da bi bilo dobro da se ukaže poštovanje prema njima.

Omerović kaže da je ovo idealno vreme za spomen ploču koja bi bila postavljena baš kod mesta gde je Midović poginuo, u blizini Narodnog pozorišta u centru Beograda, i gde se njegov bataljon do samog kraja borio protiv Austrijanaca.

- Zahvalnica treba da postoji, i da se posle 100 godina izvuče iz zaborava. Sa političkog aspekta bi takođe bilo dobro da se baci svetlo, jer je ljudska i moralna obaveza Beograda da znaju ko je učestvovao u oslobađanju prestonice - rekao je Omerović, i napomenuo da je sledeći potez njega i Centra za istorijske studije i dijalog obraćanje onima koji su odgovorni za dodelu spomen ploča i ulica, a to u ovom slučaju Komisija za dodelu ulica i Grad Beograd.

Prva proleterska udarna brigada u Beogradu oktobra 1944. Foto: Wikipedia

Predlog Centra za istorijske studije i dijalog jeste da se spomen - ploča podigne u neposrednoj blizini gde je stajala Midovićeva barikada, a to je prostor između Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, da jedna ulica na širem području Ade Ciganlije ili deo savske obale ponese ime "muhamedanskih bataljona 10. kadrovskog puka", kao i da se tako nazove i jedna vojna jedinica ili kasarna Vojske Srbije.

(Telegraf.rs)