Proglašeni pobednici konkursa za Trg Stefana Nemanje u Beogradu: Ovako su ga oni zamislili (FOTO)

Proglašeni su pobednici konkursa za spomenik Stefanu Nemanji, a prvonagrađeno rešenje osvojio je tim na čelu sa profesorima iz Moskve i Beograda – skulptor Aleksandar Rukavišnjikov i arhitekta Petar Arsić, dok su kao konsultanti angažovani takođe moskovski stručnjaci – profesor Nikolaj Muhin, umetnik i akademik Nikolaj Šumakov.

Spomenik Stefanu Nemanji ipak neće biti ispred zgrade Vlade! Beograd ima novi plan - oduševiće vas!

Preporučujemo

U konkursnoj dokumentaciji je stajalo najpre da figura koja predstavlja Stefana Nemanju mora biti u duhu realizma, a da lik našeg srednjovekovnog vladara mora biti u srednjim godinama.

Kako na sajtu gradnja.rs navodi autor teksta Marko Stojanović, ruski autori su vodili računa o ovim stavkama, ali i o celokupnom ambijentu, naročito zgradi stare železničke stanice, kao budućoj zgradi Muzeja Nemanjića. Od ruskih autora, kako kaže, nije ni očekivao ništa manje od slavne ruske monumentalnosti.

Foto: gradnja.rs

"Kompozicija spomenika je veoma kompleksna i konceptualno višeslojna. Na prvi pogled se uočava da statua nema uobičajeni postament. U ovom slučaju on je zamišljen kao napukli vizantijski šlem, koji se putem svojevrsnih krakova oslanja na tlo, a iz kojeg se, kao iz izlomljene ljuske jajeta pomalja vladarsko žezlo, koje takođe počiva na tlu. Ovim se naglašava kontinuitet naše kulture, koja se kao feniks rađa iz vizantijske, na koju se najpre Stefan Nemanja, a zatim i njegovi potomci, u najvećoj meri oslanjaju tokom trajanja srednjovekovne srpske države. Nisu nam sačuvani podaci kako su izgledala žezla naših vladara, pa je njegov izgled u ovom slučaju proizvod slobodno zamisli samog skulptora. Prostor ispod vizantijskog šlema, to jest, oko žezla zamišljen je kao saborni prostor srpskog naroda, a sa njegove unutrašnje su ugravirane scene iz Nemanjinog života. Sa spoljne strane su prikazane njegove dve najznačajnije zadužbine – crkva manastira Studenice i manastir Hilandar.

Manastir Hilandar, Sveta gora, Atos. Na slici je katolikon, glavna manastirska crkva Vavedenja Presvete Bogorodice koju je podigao kralj Milutin. Foto: Wikimedia Commons/Zeljkokiss

Sama figura Stefana Nemanje bila je poseban izazov. Za početak, nigde nisu sačuvani portreti Stefana Nemanje iz njegovog zrelog perioda, već isključivo iz monaškog života, kada se predstavlja kao monah Simeon. Skulptor je po svom nahođenju, ali i crtama lica Nemanjinih potomaka, vladaru podario odgovarajući lik. Njegova odeća je profana-vladarska, o boku mu je opasan mač, jer je pre svega njime izborena samostalnost prve srpske države, dok mu se u rukama nalaze Hilandarski tipik i visoko podignuti pravoslavni krst, kao simbol vere i crkve kojoj je bio duboko posvećen i na koju se najviše oslanjao tokom svoje vladavine. Možda se nekome ne dopada ova poruka, ali spomenik iskazuje simbiozu profane i sakralne vlasti, kakva je inače postojala u srednjem veku.

Što se tiče urbanističkog rešenja trga, ono je u potpunosti podređeno spomeniku i zgradi železničke stanice u njegovoj pozadini. Kako je u pitanju spomenik i zgrada, koji su u duhu realizma, to jest, akademizma, celokupno rešenje je ostvareno po principima centralne kompozicije i simetrije.

Najpre se oko spomenika prostiru koncentrični krugovi u vidu svetlosti, koji simbolizuju stvaralačku energiju koju je odaslao naš veliki župan. Ovi krugovi se dalje pretvaraju u poluradijalnu parkovsku kompoziciju, koju čine travnate površine i pešačke staze. Spomenik okružuju fontane, a više rastinje i drveće su pomaknuti u najdalje zone poluradijalnog prostora, kako ne bi zaklanjali skulptoralnu kompoziciju i kako bi poslužili kao zvučna izolacija od okolnog saobraćaja.

Foto: Wikipedia/CrniBombarder!!!

Urbanističko rešenje u potpunosti sledi klasicističke predloške u rešavanju gradskih trgova, što je naročito važno zbog budućeg muzeja unutar zgrade železničke stanice, koja je izgrađena u duhu akademizma iz druge polovine 19. veka. Iz tih razloga, cela kompozicija je postavljena simetrično, a zvezdasta silueta koju tvori parkovska površina direktno se poziva na monumentalne predloške gradskih trgova devetnaestovekovnih svetskih metropola. Kružni oblik trga svojim zakrivljenim fasadama, već prate okolne zgrade, koje su izgrađene u međuratnom periodu i koje su još tada planirane da gledaju na polukružni Vilsonov trg.

Da bi se ovo rešenje izvelo, potrebno je u potpunosti izmestiti železničku stanicu na novu lokaciju Prokopa, ali i izvršiti celokupnu rekonstrukciju sadašnjeg trga, po kojoj je planirano kružno trasiranje drumskog saobraćaja i moguće istovetno trasiranje tramvaja", naveo je Stojanović i izrazio uverenje da će se ovaj projekat uskoro realizovati, ukoliko se rekonstrukcija trga izvede u isto vreme kada i rekonstrukcija Karađorđeve ulice.

(Telegraf.rs)