• 24

MDCCCLXXXIV: Iza natpisa koji je jedan od simbola Beograda danas je sve umrlo. Glavni grad više nikada neće biti isti (FOTO)

Ova zgrada čuva skoro vek i po ličnih sudbina i kolektivne istorije

  • 24

Zvižduk koji će sa glavne Železničke stanice ispratiti poslednji voz, zaparaće danas vazduh, ali i naša srca.

Žuta zgrada, sat i čuveni rimski broj MDCCCLXXXIV urezali su se u duše svakoga od nas ko je, bar u nekom delu života, vreme merio po dolascima i odlascima vozova, a prostor po udaljenosti od stanice.

Kako je jedna zaboravljena dvorska čekaonica postala nova "glavna" železnička stanica u Beogradu (FOTO) (VIDEO)

Kada bismo prolazili kroz grandiozna tamna vrata kamene zgrade, pa trčećim korakom pored šaltera izlazili na perone, svet je postajao crno-beli film, a mi glavni glumci. Zgrada koja čuva vek i po ličnih sudbina i kolektivne istorije zna to da učini. 

Mislili smo da nam nikada neće nedostajati glasni taksisti koji dobacuju, preplaćuju vožnje i nude da nam ponesu prtljag za bakšiš. Ne bismo verovali da ćemo sa setom da se sećamo sedenja na klupama i večitog čekanja vozova dok nam miris šina u kombinaciji sa letnjom žegom para nos. Zvuči nemoguće i to što nam nedostaje nešto što već dugo nije deo naše svakodnevnice.

Naše su bile Nemanjina i Balkanska, koje li će ulice pamtiti današnji mladi studenti koji baš na stanici naprave prvi samostalan korak u životu. A kad smo već kod koraka, čijim će koracima sada ritam određivati članovi limenih orkestara, večito smeštenih u obližnjoj kafani. Šta li će biti sa kafanom kada više nema nas?  

Stanica danas, Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Nastala na mestu bare Venecija, zgrada Železničke stanice jedan je od simbola srpske prestonice već 134 godine. Podignuta je još 1884. godine po uzoru na železničke stanice velikih evropskih zemalja, a prvi putnici koji su krenuli u svet sa njenih perona bili su kralj Milan Obrenović, kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar koji su vozom iz Beograda otputovali za Beč dok im je za srećan put mahalo više hiljada građana.

Pričaju svedoci da je još za vreme gradnje stanice Beograd živnuo i skinuo svoje konzervativne okove.

Stanica nekad, Foto: Arhivska fotografija

- Beograd je u tom času stupio u eru gotovo razuzdane i vesele raskalašnosti zapadnjačkog pomodarstva, ali i naglog materijalnog uspona. Zavodljivi su bili primeri mnogih stranih sjajno plaćenih inženjera, činovnika i njihovih porodica i još razuzdaniji način života francuskih preduzimača i odvažnih projektanata - pisao je tada austrougarski putopisac Feliks Kanic.

Nije samo Beograd voleo ovu stanicu, hvalila je čitava Evropa, pa je u dalekom Londonu održan banket u čast polaska prvog voza. Čekalo se probijanja tunela u Švajcarkoj kako bi se presekla vrpca za "Orijent ekspres", najpoznatiji voz u istoriji železnice koji je na svojoj legendarnoj ruti ka Istanbulu rešio da zaobiđe Beč i prođe kroz Beograd.

Zanimljivo je da je od 1980. do 2009. godine, pored ulaza u stanicu stajala lokomotiva Plavog voza koji je prevozio maršala Tita. Arhitekta Slobodan Giša Bogunović autor "Arhitektonske enciklopedije Beograda 19. i 20. veka" pisao je o fenomenu Železničke stanice.

VIDEO: "Ovu zgradu treba srušiti" - različiti stavovi građana zbog gašenja Glavne železničke stanice

- Ako je Srbija, metaforički, granica između Istoka i Zapada, onda je Železnička stanica u Beogradu sam centar tog razdvajanja - u njoj se putevi s juga ukrštaju sa šinama ka severu, a putovanja sa istoka nastavljaju ka zapadu - smatra on.

Poslednji polazak Romantike sa glavne stanice, Foto: zeleznicesrbije.com

Da srcu teže padne, poslednji voz koji će da se zakotrlja šinama sa glavne železniče stanice je voz Romantika, kog nazivaju srpskim Orijent ekspresom. Biće to poslednji put da putnici u potpunosti osete duh putovanja tridesetih godina prošlog veka.

Železnička stanica danas je mrtva. Ne čuje se buka lokomotiva, škripa kočnica, graja putnika ni glas sa zvučnika. Niko više ne gleda na monitore sa polascima, jer su svi isključeni. Stanica je preseljena na drugo mesto, a na, sada već staroj, je moguće videti tek ponekog prolaznika koji je koristi kao prečicu do autobuske stanice.

Ali, i to sivilo i pustoš će proći, jer će ova legendarna zgrada uskoro postati muzej, a tabla sa natpisom: "Ova zgrada podignuta je 1884. godine u vreme kada je Beograd brojao 35.480 stanovnika" podsećaće nas da smo još u 19. veku imali pravu lepoticu od železničke stanice.

(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • dusko

    Dobro je da beograd ima novu stanicu modernu i evropsku ali ja sam zaplakao bilomi je zao jer sam milion puta doalzio na tu staru stanicu pa odmah hvatao tramvaj 9ku koja vodi do moje familije a; zivot je to sve se menja secanje ostaje....

  • Mici

    Stanicna zgrada će se pretvoriti u muzej što joj i dolikuje. Tako restaurirana biće pravi biser u moderno sređenom okruženju . Bravo za Beograd na vodi.

  • Voja

    Kralj pogresio trebo preko drine da pravi tajo dodjosima preko vode ne bi smetala

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima