Nebojša je napravio krst za Hram Svetog Save, posle 20 dana nađen je mrtav: Njegova tragedija je prekrila najveću srpsku svetinju velom tuge

Impozantni krst koji je simbol Hrama Svetog Save na Vračaru, a nalazi se na njegovoj centralnoj kupoli, krije neverovatnu i tragičnu priču jednog od najboljih vajara u Srbiji, Nebojše Mitrića.

Autor simbola koji danas krasi srpsku svetinju, čuveni beogradski vajar, ubio se u avgustu 1989. godine, samo dvadesetak dana nakon što je krst postavljen na kupolu. Tadašnja vlast najoštrijim kritikama zasula je umetnika i optužila ga da je njegov krst "previše moderan i da odudara od tradicije".

Preporučujemo

Da li Vračar potiče od paganskog žreca, šta je Čubura, zašto je Vozarev krst pocrveneo i kakve veze ima Neimar sa Kotežom? (FOTO)

Pošto nije mogao da podnese toliki pritisak digao je ruku na sebe, u 58. godini života, sam je odabrao kraj. Život je okončao u svojoj kući u Beogradu. Kad se politička situacija smirila, Mitrićevo idejno rešenje konačno je u javnosti priznato za najbolje, a ovom velelepnom pozlaćenom krstu visine 12 metara danas se dive umetnici iz celog sveta.

Mitrić nije bio samo izuzetan talenat koji je našu umetnost uveo u evropske tokove, već i svedok najveće tragedije koja je zadesila čovečanstvo. Ovaj veliki umetnik zapravo je beogradski Jevrejin koji je pukom srećom uspeo da preživi jedno od najmasovnijih pogubljenja na Starom sajmištu.

- Kad su nacisti vodili Jevreje Brankovom ilicom na pogubljenje u Sajmište, majka je Nebojšu, koji je tada imao jevrejsko ime, ubacila u obućarsku radnju "Mitrić". On je ostao unutra sakriven i tako se spasao smrti. Ubili su mu majku i oca. Obućar Mitrić ga je prihvatio kao svog sina, dao mu svoje prezime, a on je izrastao u neverovatnog umetnika.

Jedan je od najboljih vajara koji je živeo na ovim prostorima, bavio se sitnom plastikom, radio u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, a iza sebe, pored brojnih dela, ostavio je i skulpture kneza Lazara u Kruševcu i despota Stefana Lazarevića u Beogradu – priča čuveni vajar Miodrag Mišo Rogan za alo.rs.

On ističe i da je Mitrić napravio neverovatnu izložbu o sedam svojih reinkarnacija. Samoubistvo, na neki način, kako se tumači među ljudima koji se bave izučavanjem tih pojava, bilo je i njegovo zaustavljanje reinkarnacije.

Nebojša Mitrić je rođen u Beogradu 1931. godine. Diplomirao je na Akademiji primenjenih umetnosti 1952. godine. Bio je jedan od najistaknutijih posleratnih vajara čija dela krase gradske trgove širom Srbije.

Živeo je i život okončao u najlepšem delu mirne uličice Koste Stojanovića, podno Svetogorske, u broju tri. Njegova kuća ima lepu belu fasadu sa plavim šalonima, umetnik o kome se nedovoljno zna u široj javnosti.

Kuća podignuta 1934. godine, a obnovljena 2006. pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Projektvana je za Anđeliju Predić, koju neki smatraju bliskom rođakom Uroša Predića, čuvenog slikara.

Ovaj rođeni Beograđanin, je u ulicu Koste Stojanovića broj 3 stigao je kada je zasnovao bračnu zajednicu sa suprugom Izom, takođe vajarkom. Ostaće zabeleženo da je prvu sklonost ka vajarstvu pokazao kao dete kada je, da bi sa drugovima mogao da igra šah, svojeručno od čamovine izdeljao 64 šahovske figure, a nakon neslaganja sa roditeljima nakon upisane Srednje škole primenjene umetnosti, nastavio je da živi potpuno sam.

Mitrić je bio jedan od najistaknutijih srpskih posleratnih vajara čija dela krase gradske trgove širom Srbije. Dobitnik plakete grada Beograda i Vukove nagrade, zaslužan je i za figure mnogih srpskih istorijskih ličnosti kao i ličnosti iz sveta kulture. Pored velikog krsta na Hramu svetog Save, autor je i biste despota Stefana Lazarevića na Kalemegdanu. U Palati federacije nalaze se dve sobe prepune njegovih dela.

Veliki duhovnik i osnivač "Studeničke grupe", bio je "veoma vredan, radan, lake ruke i oštrog oka… Višestruko obdaren i plodan umetnik, skulptor samosvojnog izraza, izvanredan medaljer, odličan portretista, izuzetan crtaž i maštovit pisac", napisala je dr Vera Jovanović u svojoj recenziji.

Čovek koji je podigao spomenike velikanima srpske kulture i sam je postao velikan za života. Imao je, međutim, običaj da prijateljima piše "...ja sam srećan vajar u nesrećnom vremenu. Razmišljam, blizu sam kraja.."

VIDEO Ovo je ispovest devojke koja je pokušala da se ubije:

(Telegraf.rs)