Beograd koji nije: Ovi projekti trebalo je da promene lice grada, ali danas su od njih ostali samo temelji i puste ruine

"Beograd je grad kranova" opis je prestonice koji se u poslednje vreme najčešće čuje u medijima. No, i pre toga, još tokom 1970-ih i početkom ovog milenijuma, arhitektonski biseri, sjajne zgrade i kapitalni projekti najavljivali su se građanima prestonice kao vesnici nove budućnosti. Neki su uspeli, ali mnogi su i stali, da bi danas zvrjali prazni.

Poneki su toliko propali da im samo rušenje može popraviti izgled. Neki nisu odmakli dalje od temelja, dok su na drugima ostali samo završni radovi. Ispostavilo se da u ostvarenje mnogih od njih ni sami Beograđani nisu verovali.

Preporučujemo

PASARELA IZMEĐU JULINOG I BANOVOG BRDA

Pasarela koja spaja Julino i Banovo brdo počela je da se radi još 1990. godine, a deceniju kasnije puštena je u promet. Ovaj pešački prelaz najavljivan je kao novi epicentar oba gradska naselja. Ideja je bila da se put, inače dug oko dva kilometra, skrati na svega 100-ak metara, te da bude okružen modernim lokalima, kancelarijama, prodavnicama.

Pasarela se koristi, objekti oko nje ne Printskrin: Google mape

Poslednji put se o pasareli u medijima govorilo 2005. godine, kada su joj predviđali konačan završetak. To se, ipak, nije desilo. Danas ogromna površina ove zgrade dobro služi onima koji lepe plakate i crtaju grafite. I to je sve.

Za grafite i postere Printskrin: Google mape

ZGRADA SA HELIDROMOM

Najpoznatiji beogradski "Skadar na Bojani", luksuzni poslovni kompleks u Bloku 23 na Novom Beogradu, koji na svom krovu ima helidrom, počeo je da se gradi još 2009. godine, no na gradilištu već godinama nema nijednog radnika.

Zgrada sa helidromom Printskrin: google.maps

B23 Office je trebalo da bude prva zgrada AAA klase u ovom delu Evrope. Objekat se sastoji iz četiri kule, povezane atrijumom, do čijih bi vrhova zaposlene trebalo da povezuje 13 liftova - četiri VIP i devet panoramskih. Ispod zgrade trebalo je da bude parking sa 550 mesta, dok bi u prizemlju i na galeriji bile kongresne sale, prijavnice, kafeterije, knjižare, banke...

Kada je lane oglašena na prodaju, nudila se za svega 500 evra po kvadratu Printskrin: google.maps

Naravno, zgrada je najviše intrigirala zbog helidroma prečnika 26 metara, koji je "biznis eliti" trebalo da omogući da u zgradu stupe u velikom stilu.

Kada je lane oglašena na prodaju, investicija prvobitno vredna 80 miliona evra, nudila se za svega 500 evra po kvadratu.

AKVA PARK U BLOKOVIMA

Još 2006. godine Beograđanima je obećavano da će uskoro dobiti najveću i najluđu zabavu na vodi u ovom delu Evrope. Akva-park u Bloku 44 trebalo je da bude velik kao 10 fudbalskih terena.

Jedan od bazena trebalo je da bude "okovan ledom, sa statuama pingvina" Foto: Aqua Park Beograd

Na tom bi se prostoru smestilo 11 bazena, među kojima bi bio i najveće zatvoreno kupalište u Evropi, 21 tobogan, kuglana, klizalište, tereni za ekipne sportove,  džinovska "kamikaza"...

Ipak, na mestu tih snova o najboljoj letnjoj zabavi - ostala je rupa i nekoliko betonskih staza. Od projekta se u međuvremenu odustalo.

Rupa i beton Foto: DigitalGlobe

Sa smenom invesitora plac na obali Save postajao je sve ružnija mrlja na licu Novog Beograda - zarasla korovom, natrpana smećem i čestim posetama beskućnika.

MUZEJ REVOLUCIJE

Muzej Revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije osnovan je još 1959. godine odlukom Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije. Zgrada je trebalo da bude oličenje ideje o progresu koji je karakterisao to doba - jasnih linija, moderna, brutalna. Ka vratima Muzeja vodio bi besprekoran travnjak i petokraka obrazovana od cveća.

Ovako je trebalo da izgleda Foto: muzej-jugoslavije.org

Izgradnja je počela 1978. godine, sa idejom da se Muzej otvori 1981. povodom 40-godišnjice ustanka. No, kada se to nije desilo, i kada je Muzej "ušao" u 1990-e, mesta za glorifikaciju socijalističkog nasleđa više nije bilo. Nikada nije završen, a njegovi ostaci nalaze se između SIV-a i PC “Ušće”.

A ti ostaci nisu nimalo mali - pet metara ispod ploče gotovo se krišom smestilo oko 5.000 m2 tunela, radionica i bivših depoa, za koje znaju samo beskućnici i poznavaoci moderne umetnosti.

Ostali su temelji Foto: beobuild.rs

Jedan od predloga za upotrebu ovog prostora jeste da na temeljima Muzeja nikne Zgrada opere.

MARINA DORĆOL

Na jednoj od najboljih lokacija u gradu odlučeno je 2006. godine da nikne "Marina Dorćol". Investitoru je tada na 99 godina u zakup dato 2,5 hektara građevinskog zemljišta za utvrdu, ali i stambeno-poslovni kompleks od 76.000 kvadrata.

Mnogo se nade polagalo u Marinu Dorćol Foto: Beobuild.rs/Engel East Europe

Obećavano je da će već naredne godine tu biti moderna marina, a u njoj svašta: 150 vezova za svako "sidro", sa priključcima za vodu, struju i telefon; luksuzni doa sa servisom i benzinskom pumpom za brodove; nautički klub; naselje od pet stambenih zgrada sa šetalištem. Poslovna kula od čak 11.000 kvadrata i luksuzni hotel od pet zvezdica trebalo je da potpuno promene lice Starog grada.

I jesu, ali ne na bolje. Već 12 godina ovde osim korova ne niče ništa. Investitor je prestao da isplaćuje obaveze, vlasnici su se menjali, a obale Dorćola bile su sve više divlje.

Prostor je raskrčen, ali su onda na njemu nikli kontejneri, pa i čvrsti objekti Foto: Beobuild.rs/Direkcija za građevinsko zemljište Beograd

Marina je nedavno vraćena u vlasništvo grada, ali su se pojedini Beograđani toliko osilili da su tu bespravno postavili kontejnere, počeli da zidaju čvrste objekte, pa čak i pakring, zbog čega je reagovala Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, raščistila prostor i ponovo ga ogradila.

Gradski i republički vrh razmatra na koji se najbolji način ovaj prostor može iskoristiti.

(D.D.S.)