Može li "Notr Dam" da se dogodi i u Beogradu? Naše crkve su bezbedne, ali kritična mesta ipak postoje

Sva naša kulturna, istorijska i značajna dobra, a koja su pod kontrolom Uprave za vanredne situacije Beograd su zaštićena od požara, potvrđeno je za Telegraf rs. Ipak, neki kompleksniji moderni sistemi zaštite od požara u crkve se obično ne ugrađuju.

- Kulturna dobra, značajne verske i druge građevine, uključujući i Hram svetog Save prilagođen je svim našim propisima i ispunjavaju odredbe protivpožarne zaštite - rekao je za Telegraf.rs Rade Milošević, načelnik Uprave za vanredne situacije Beograd.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, postoje protivpožarni sistemi koji se kontrološu i inspekcije redovno izlaze na teren. Konkretno, kada govorimo o crkvama, on obšanjava da one spadaju u treću kategoriju zaštite po kojem se i kontrolišu. Ipak, tamo gde je moguće da nije ugrađen sistem, uglavnom je reč o odluci starešine crkve, odnosno procena da sistem i nije potreban.

Milošević podseća na stravičan požar u Hilandaru od pre nekoliko godina, ističući kako je svima u interesu da se nikada slično nikada ne ponovi.

- Konkretno tamo, sada su i sveštenici obučeni kako da se zaštite od požara. Praktično su kao mala vatrgosana stanica - rekao je Milošević.

Foto: Shutterstock

KRITIČAN KROV I MESTO GDE SE PALE SVEĆE

- Crkve, generalno, nisu pod velikim požarnim opterećenjem, ali požar, naravno, može da izbije u svakom objektu. Crkve su građene od čvrstih materijala, pod je negoriv, i osim mesta za sveće nema mnogo toga što bi moglo da gori. Kod starih crkava zapaljiva je krovna konstrukcija, ali obično se tu i ne sprovode električne instalacije - kazao je Milošević.

Ono što je, stoga, veoma važno, jeste da crkve imaju dobru i proverenu gromobransku instalaciju.

Takođe, u obavezi su da, kada je reč o gradnji novih ili rekonstrukciji starih objekata, pribave sve saglasnosti Sektora za vanredne situacije MUP.

Što se starih bogomolja tiče, po zahtevu crkava inspekcijska služba može da izvrši nadzor i naloži mere koje bi trebalo sprovesti.

Foto: A. Nalbantjan

Međutim, kako smo saznali od ljudi iz struke, nije im poznato da su crkve koje predstavljaju posebno važnu kulturnu vrednost, zaštićene od požara nekim posebnim sistemima.

Sveštenici to objašnjavaju jednostavno: nije uobičajeno da se u crkve i hramove ugrađuju protivpožarne instalacije.

- Poznato je otkada datiraju mnogi manastiri i hramovi, nije bilo ranije pravila, niti je to bilo uobičajeno da se ugrađuju bilo kakve instalacije, ili sistemi. Tako je bilo od davnina, tako je ostalo do dana današnjeg. Postoje izuzeci, a to je uglavnom u većim gradovima - kaže otac Jovo za Telegraf.rs.

Ipak, teši on, uvek ima neko ko vodi računa unutar crkve, a i kontrole su, ističe, redovne.

- Uvek ima neko to da proprati, ko dolazi, ko odlazi, sa kakvim namerama. Kod nas bilo kakva neprijatnost ne bi prošla nezapažena. Vodimo računa, ali naravno, ništa nije nemoguće - kaže otac Jovo i dodaje da, iako nema protivpožarnih aparata kao takvih, službe bezbednosti, odnosno policija redovno obilaze manastire.

- Razgovaraju sa sveštenicima, pitaju da li ima problema, i gde bi trebalo intervenisati - kazao je on.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundzic

Ipak, kada je reč o značajnim institucijama kulture, poput Narodnog muzeja, njihova rekonstrukcija podrazumevala je i ozbiljne studije koje se tiču protivpožarne zaštite, kako bi se zaštitili što posetioci, što kulturno nasleđe.

- Ostali objekti su u redovnom planu obilaska. Tu pre svega mislim na muzeje i druge slične objekte. Prilikom poslednje velike i kompletne rekonstrukcije Narodnog muzeja ugrađena su najmodernija sredstva i oprema za dojavu i gašenje požara, i to u zavisnosti od vrste eksponata u određenom delu zgrade. Nije isto da li su eksponati od kamena ili je reč o slikama i papirnoj dokumentaciji. U ovom drugom slučaju za gašenje požara koriste se gasovi, a ne voda koja bi mogla da nanese štetu. Postoje čak i staklene vitrine koje su potpuno otporne na vatru i u slučaju požara kulturno blago u njima ostaje zaštićeno - objasnio je načelnik Rade Milošević.

Sa druge strane, one ustanove koje čekaju rekonstrukciju, mogu da se oslone na starije sisteme i pitanje je šta bi se dogodilo u njima kada bi došlo do havarije.

Izgleda da je ozbiljna protivpožarna zaštita ne samo misaona imenca što se tiče finansija, pa mnogi i ne razmišljaju o takvoj investiciji u nadi da se katastrofa neće dogoditi. I tako, čekajuči rekonstrukciju važnih obekata, možemo samo da se nadamo da ih neće zadesiti sudbina Notr Dama.

VIDEO: Tek se iz vazduha vidi sva šteta na Bogorodičinoj crkvi

(V. Bjelić / M. Beljan)