• 0

"Beogradske elektrane" ulažu u ekologiju, kvalitetnije grejanje i modernizaciju sistema

Ova značajna ulaganja doprineće u narednim godinama boljoj energetskoj efikasnosti i očuvanju i zaštiti životne sredine

  • 0

Svake godine, pored redovnog održavanja, Javno komunalno preduzeće "Beogradske elektrane" ulaže i značajna sredstva u investicione radove u cilju poboljšanja stabilnosti i kvaliteta proizvodnje i isporuke toplotne energije potrošačima. Ovo preduzeće je veoma važno za energetsku stabilnost Srbije, a brojni prioriteti su usmereni na sigurnost snabdevanja potrošača, ispunjenje ekoloških obaveza, modernizaciju sistema daljinskog grejanja, ekonomsku održivost i dalju realizaciju investicija.

Ova značajna ulaganja doprineće u narednim godinama boljoj energetskoj efikasnosti i očuvanju i zaštiti životne sredine, koje nadležni u ovom preduzeću ističu kao veoma bitne prioritete u poslovanju.

Zoran Spasenovski, izvršni direktor za razvoj i investicije kao jedan od važnih projekata čija se realizacija privodi kraju, ističe izgradnju kogenerativnog postrojenja, odnosno postrojenja za istovremenu proizvodnju toplotne i električne energije u toplani „Voždovac“.

Zagađenje vazduha, termo elektrana, smog, zagušljivost, priroda, dim iz elektrane

Modernizacija sistema daljinskog grejanja je prioritet, Foto: A. Nalbantjan

PROIZVODNJA STRUJE PONOVO U BEOGRADU

Puštanjem u rad postrojenja za istovremenu proizvodnju toplotne i električne energije u toplani "Voždovac", "Beogradske elektrane" će imati mogućnost da prvi put posle 18 godina proizvode i električnu energiju postrojenju snage 10 megavata.

- Snaga postrojenja za proizvodnju toplotne energije takođe će biti 10 megavata. Važno je istaći da će toplotna energija koja bude proizvedena biti sa mnogo većim stepenom energetske efikasnosti, naročito u letnjem periodu, kada će novo postrojenje preuzeti proizvodnju energije za zagrevanje potrošne tople vode umesto postojećih parnih kotlova. Zahvaljujući energetskim uštedama i proizvodnji i prodaji električine energije po „fid-in“ tarifama ovaj projekat će sebe isplatiti u kratkom vremenskom periodu - objašnjava Zoran Spasenovski, izvršni direktor za razvoj i investicije.

PREKID U PROIZVODNJI STRUJE 2002. GODINE

On je podsetio da su "Beogradske elektrane" poslednji put proizvodile struju u toplani "Novi Beograd" 2002. godine pomoću starog „FIJAT“-ovog turbinskog postrojenja, koje je koristilo sirovi benzin.

Spasenovski, kao jedan od najvažnijih razvojnih projekata u prošloj godini, izdvaja drugu fazu izgradnje izmenjivačke stanice u toplani „Novi Beograd“, kao i projekat rekonstrukcije magistralnog toplovoda (M6) pomenute toplane, koji se nalazi u konstrukciji mosta „Gazela“. Pošto je završen najkomplikovaniji deo trase – na samom mostu „Gazela“, sada se radi rekonstrukcija dela toplovoda od toplane „Novi Beograd“ do mosta „Gazela“, što čini jedan od najvažnijih magistralnih pravaca iz ove toplane.

Beogradske elektrane, radovi

Rade Basta, direktor "Elektrana" letos dok je obilazio radnike, Foto: Promo

RAZVOJ TOPLOVODNOG SISTEMA U 3 PRAVCA

Jedan od najvažnijih razvojnih projekata u prošloj godini je svakako rekonstrukcija magistralnog toplovoda u konstrukciji mosta „Gazela“, koji predstavlja najkomlikovaniji deo trase i novoizgrađena izmenjivačka stanica TO „Novi „Beograd“ za magistralni toplovod M6, omogućili su razvoj toplovodnog sistema u tri pravca, odnosno kraka „Gazela – Prokop“, zatim izgradnju kraka toplovoda Prokop - Autokomanda i Prokop – Senjak. Izgradnja kraka toplovoda Prokop – Senjak će omogućiti gašenje kotlarnica „Vojvode Mišića 37-39“, „Simićeva“, „Koste Glavinića 9“ i „Andre Nikolića 3“, a za realizaciju tog projekta, koji je u toku, izdvojeno je dva miliona evra.

TOPLIFIKACIJA

Ovim projektom, takođe će biti omogućeno proširenje toplovodne mreže na desnu obalu Save (toplifikacija), kao i povezivanje toplovodnih mreža četiri grejna područja – „Novi Beograd“, „Konjarnik“, „Voždovac“ i „Dunav“ u jedinstvenu tehnološku celinu.

Inače, operativnim povezivanjem toplovodnih mreža ovih toplana (interkonekcija) i njihovim sinhronizovanim radom biće omogućeno značajno rasterećenje mreža toplana, biće skraćeno vreme za otklanjanje eventualnih kvarova na toplovodima i biće omogućeno značajno kvalitetnije grejanje potrošača na rubovima toplovodnih mreža. Sinhronizovanim radom toplovodnih mreža toplana biće unapređeno upravljanje proizvodnjom i distribucijom toplotne energije, a samim tim postignute uštede i bolji kvalitet usluge potrošačima.

Jedna od glavnih prednosti interkonekcije je i mogućnost optimalnog korišćenja raspoložive toplotne energije koja će se, po završetku izgradnje toplodalekovoda, preuzimati iz termoelektrane „Nikola Tesla A“ u Obrenovcu.

(Telegraf.rs / PR)

Komentari

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima