Diana Budisavljević dobija spomenik na lokaciji sa simbolikom: Pogled na mesto gde su ljudi stradali

Foto: Arhivska fotografija

Na šesnaestoj sednici Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda usvojen je predlog da se spomenik velikoj humanitarki Diani Budisavljević podigne na Savskom keju, uz Karađorđevu ulicu, na potezu od Brankovog mosta prema Beton hali.

Predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Andrea Radulović istakla je da će ta lokacija imati jednu posebnu simboliku.

Preporučujemo

– Članovi ove komisije sa velikim ponosom usvojili su ovaj predlog da se spomenik velikoj Diani Budisavljević podigne na Savskom keju. Sama lokacija je pogodna iz, pre svega, simboličkih razloga. Odatle se pruža pogled na drugu obalu Save i neke od objekata logora na Sajmištu gde su bili zatočeni i stradali mnogi očevi i braća dece, koju su spasavali Diana Budisavljević i njeni saradnici. Svi znamo da je Diana tokom Drugog svetskog rata spasila preko 15 hiljada dece iz logora smrti u NDH i da joj je osnovni cilj bio da tu decu zbrine i nađe im roditelje. Njena humanost neće nikada biti zaboravljena i upravo podizanje spomenika u njenu čast na usvojenoj lokaciji predstavljaće našu zahvalnost i poštovanje za njenu požrtvovanost, veliko srce i, pre svega, ljubav prema srpskom narodu – rekla je Radulovićeva.

Članovi Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica usvojili su i inicijativu Odbora veterana graditelja Beograda i Saveza udruženja učesnika omladinskih radnih akcija Srbije, da se spomenik graditeljima Beograda i učesnicima svih omladinskih radnih akcija podigne u parku Ušće na Novom Beogradu.

– Spomenik bi podsećao na istorijske činjenice – da je 11. aprila 1948. godine održan miting 19 omladinskih radnih brigada na kojem je ozvaničen početak izgradnje Novog Beograda. Pune tri godine, na močvari i pesku, 910 omladinskih brigada sa 200.000 graditelja radilo je i podiglo Palatu Srbija, stambeno naselje od 40 petospratnica na Tošinom bunaru, Studentski grad, hotel „Jugoslavija”, Dom kulture, zgradu Šumarskog fakulteta na Bežanijskoj kosi i izgradilo još 19 kilometara obaloutvrda na Savi i Dunavu. Od 1949. godine, akcija se „prelila” preko Save u stari deo grada, te je na 30 lokacija podignuto 50 objekata, stambenih naselja, Dom sindikata, zgrada „Borbe”, stadion „Partizana”. Omladinske brigade akcijaša graditelja radile su u tadašnjoj jugoslovenskoj prestonici i na rekonstrukciji saobraćajne infrastrukture (Ulica kneza Mihaila, Bulevar kralja Aleksandra i Ulica vojvode Stepe i mnoge druge) – stoji u saopštenju inicijatora.

(Telegraf.rs)