Kojim naseljima i zgradama u Beogradu preti urušavanje u slučaju snažnog zemljotresa?

Foto: Milena Đorđević, Profimedia/Alamy

Upotrebna dozvola je najbolja garancija da stambena zgrada može da izdrži zemljotres do sedam stepeni Rihterove skale, koliko je propisano zakonom, izjavio je Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije, upozorivši da ljudi koji kupuju zgrade koje su divlje građene rizikuju urušavanje u slučaju potresa.

- Država ne bi trebalo da legalizuje takve objekte jer one predstavljaju rizik po ljude, a država bi bila odgovorna. Takođe, osiguravajuće kuće svakako ne osiguravaju takve zgrade. Najveći propust je dozvoljavanje takve gradnje jer se postavlja pitanje sigurnosti desetine hiljada takvih stanova i njenih žitelja - rekao je Rodić za "Blic".

Preporučujemo

Takođe, objekti koji ugrožavaju infrastrukturu, a ne ispunjavaju uslove, kao što su oni pored mostova i važnih saobraćajnica, prema rečima ovog stručnjaka, morali bi biti srušeni.

- Kaluđerica, naselja prema Kumodražu, koja su divlja i rađena mimo propisa, predstavljaju najveći rizik za stanovništvo - upozorio je Rodić.

Rodić podseća da do 1963. godine i zemljotresa u Skoplju, nisu postojali propisi koji su se ticali bezbednosti zgrada od potresa.

- Pitanje je koliko su te zgrade, sagrađene pre zemljotresa, uopšte sigurne i bezbedne. Nakon toga, posebno posle zemljotresa 1969. u Banjaluci, seizmička zaštita postala je stroga, te su sve zgrade projektovane na šest stepeni Rihterove skale - rekao je on.

Poslednjih 20-30 godina, prema rečima Rodića, podignuta je granica, te se sada svi objekti grade tako da izdrže potrese do sedam stepeni Rihterove skale. Pritom, trebalo bi se uzeti u obzir da je razlika između šest i sedam stepeni - ogromna.

- Svi legalni objekti koji su građeni za sedam stepeni Rihterove skale su sigurni, tačnije trebalo bi da budu ukoliko je sve ispoštovano. Na Novom Beogradu, kako je nekada građeno, između zgrada postoji veliki prostor i parkovi. Tada je moralo da bude određeno rastojanje koje je zakon propisivao, odnosno ''slobodna površina za urušavanje'' - objašnjava Rodić.

On dodaje da se sada gradi znatno drugačije.

- Sada je situacija malo haotična jer je gustina između zgrada tolika da, u slučaju zemljotresa, kada bi došlo do urušavanja zgrada, ljudi bi masovno stradali. Takođe, problem mogu predstavljati i zgrade sa velikim brojem spratova. Nekada su se gradili veliki soliteri, ali su postojala rastojanja među njima - naglašava ovaj građevinski stručnjak.

Masovna izgradnja na Novom Beogradu, i način na koji je građen, doprineo je, prema rečima Rodića, da taj deo grada bude dosta zaštićen od seizmičkih aktivnosti.

(Telegraf.rs/ Blic)