• 4

Istorija Beograda: Gde su se građani nekad odmarali

Evropeizacija Beograda u drugoj polovini devetnaestog veka donela je našem gradskom stanovništvu do tada nepoznat običaj da se u vreme praznika i vikendom odlazi na izlet u prirodu

  • 4

Tokom praznika, kada se naš grad isprazni, uverimo se koliko su izletišta važna za Beograđane. Danas, u veku razvijenih saobraćajnih komunikacija, nijedan deo planete nije daleko. Međutim, nije uvek bilo tako. Zanimljivo je da saznamo gde su građani nekada odmarali kada su putevi bili loši a kočije najbrže prevozno sredstvo.

Evropeizacija Beograda u drugoj polovini devetnaestog veka donela je našem gradskom stanovništvu do tada nepoznat običaj da se u vreme praznika i vikendom odlazi na izlet u prirodu.

Avala, koja je danas deo našeg grada, za stanovnike Beograda tog vremena bila je veoma daleko, a nije bilo sigurno ni putovati na divlju planinu. Najpoznatija izletišta tog vremena bila su Rakovica i selo Kijevo, koji su smatrani krajnjom tačkom do koje razuman čovek sa porodicom može da ode van grada.

Na Avalu, do koje nije bilo izgrađenih puteva, odlazile su samo veće grupe izletnika i škole, i to samo da bi posetile ruševine stare tvrđave na vrhu, koju su zvali Porčin grad. To je bila srednjevekovna tvrđava Žrnov, gde je stolovao, kako je opevan u narodnim pesmama Porča od Avale, po kome su Beograđani tvrđavu zvali.

Na mestu tvrđave, na vrhu Avale, utvrđenje su podigli još Rimljani da bi kasnije Srbi tu sazidali tvrđavu koju su Turci ojačali i proširili za napad na Beograd. Ostatke tvrđave minirao je i uništio lično jugoslovenski kralj Aleksandar Karađorđević kako bi na njenom mestu bio podignut Meštrovićev Spomenik Neznanom junaku.

Selo Kijevo privlačilo je Beograđane hladnim stazama stare šume i veštačkim jezerom na kome su mogli da se voze čamcima. Kako su Dunav i Sava u to vreme bile granica između Srbije i Austro-Ugarske, te reke nisu mogle da se koriste za slobodnu plovidbu, pa je jezero u selu Kijevo postalo veoma popularno. Jezero je održavano sve do Prvog svetskog rata kada je potpuno zapušteno zbog čega je postalo bara i leglo komaraca. Zato je kasnije isušeno i danas nema traga da se tu nalazilo veliko i popularno jezero.

Rakovica se posećivala zbog manastira i drevne stare šume koja ju je okruživala, a koja je skoro potpuno posečena za vreme Drugog svetskog rata. Okolina rakovičke železničke stanice bila je poznata po kafanama koje su nudile dobru domaću hranu. Jedna od najpoznatijih, kafana Burdelj, srušena je zbog proširenja stanice kada je isečen i drvored topola.

Danas je teško zamisliti da je industrijska zona Vilinih voda bila jedno od najomiljenijih izletišta starih Beograđana koje se zvalo „Ladna voda”. Viline vode bile su početkom devetnaestog veka daleka periferija jer se grad nalazio oko zidina tvrđave. Do odlaska Turaka, granice beogradske varoši bile su od Sava-kapije, pa tamo gde se sada tramvaj uspinje pored Kalemegdana, do Velikih stepenica, Kosančićevog venca do Varoš kapije, uz Obilićev venac tamo gde je danas hotel Palas, do Mažestika, pa sredinom Trga Republike do današnjeg Narodnog pozorišta i Francuskom ulicom do Dunava. U današnjoj ulici Gavrila Principa bilo je divlje naselje, Skadarlija je bila romsko naselje i mesto gde je živela sirotinja, Palulula puna udžerica naseljenika iz istočne Srbije, a na Terazijama su počinjali ritovi gde su živele divlje ptice. Do Ladne vode spuštali su se potoci sa Zvezdare, a na padinama ka Karaburmi bilo je bašti i vinograda. Tu su na izlete počeli prvo da dolaze beogradski Turci, a potom Jevereji koji su naseljavali deo Dorćola oko Dušanove ulice poznat kao Jalija, da bi po odlasku Turaka postalo mesto dolaska Srba, posebno činovnika i njihovih porodica.

Topčiderski park

Topčider je dobio ime po turskom nazivu ”topči-dere” što znači abadžijsko selo-Foto: Skupština grada

Topčider je dobio ime po turskom nazivu ”topči-dere” što znači abadžijsko selo. U vreme kada je knez Miloš odlučio da tu podigne svoj konak i crkvu tu je bila gusta šuma starih hrastova. Knez Miloš je podigao tu konak iz strateških razloga jer je bio dovoljno blizu Beogradu, a dovoljno daleko od domašaja turskih topova sa beogradske tvrđave. Beograđani su sredinom devetnaestog veka počeli da dolaze na izlet u Topčider, prvo oko konaka jer je samo taj deo bio uređen. Tu se nalazila i popularna česma na izvoru vode. Tu je od 1911. do 1975. godine bila i česma kneza Miloša sa Terazija, prvo sklonjena, pa vraćena u centar grada. U Topčider se dolazilo na ceo dan i to taljigama ili volovskim kolima što se smatralo pristojnim prevozom i za bogatije porodice u to vreme. Sa sobom bi nosili jastuke i prostirke na kojima bi ležali u šumi i odmarali. Tek početkom 20. veka počinje uređenje Topčiderskog parka krčenjem šume sve do železničke stanice, kao i puta za Košutnjak, još jednog omiljenog izletišta starog Beograda.

Košutnjak je za stare Beograđane bio daleka periferija, šuma nastanjena divljim životinjama, posebno košutama i jelenima, odakle i potiče naziv tog mesta. Tu su bile dve česme, nekada veoma popularne. Miloševa česma koju je podigao već stari knez i Hajdučka česma za koju je vezana legenda da se tu Miloš sastajao sa hajducima i viđenijim Srbima, daleko od očiju Turaka. Tu je i mesto na kome je 29. maja 1868. godine ubijen knez Mihailo. Početkom prošlog veka u Košutnjaku je bilo nekoliko uređenih sportskih terena, a zabeleženo je da je 1911. godine tu igrana fudbalska utakmica. Zanimljivo je da je tu bio cilj atletske maratonske staze, duge 32 kilometra, čiji je početak bio u Obrenovcu, naveo je zamenik gradonačelnika u autorskom tekstu za "Politiku".

Oslobođenjem Vojvodine od austrijske okupacije granica se pomerila sa Save i Dunava daleko na sever. Tada se smelo ići na reke i omiljena izletišta Beograđana postaju mesta na obalama, posebno bazeni i kupališta. Zbog razvoja i napretka Beograda većina starih izletišta postaju deo grada i gube na svojoj atraktivnosti, mada su neka poput Košutnjaka i Topčidera postala uređeni gradski parkovi. Pošto se naš grad stalno širi irazvija, verovatno ista sudbina čeka i neka danas popularna izletišta. Da za vek ili dva budu deo jednog velikog megalopolisa što će Beograd postati.

(Telegraf.rs)

Komentari

  • Neva

    Molim vas, ispravite u naslovu "...gde su SE odmarali...(Nepravilno je Odmaram...Pravilno - Odmaram se. Možete odmarati noge, ruke, svoje telo, pogled itd., ali vi ćete SE odmarati). U pitanju je povratni glagol....

  • Stub-kalis

    Nekad se dobra kafa pila,slatka sa puno ljubavi...

  • Рс

    Они и даље одмарају и уживају ,живе ,а ми вам Београда преживљавамо

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima