≫
Iskustvo Beograđanke Jasmine koja je pronašla novčanik pun para: "Sledeći put ću da ga šutnem"
≫
"Čim sam našla, htela sam odmah da odem do policije, tu blizu, i predam, ali sam žurila na posao i rekoh hajde prvo na posao da me još ne optuže kako kasnim pa još lažem da sam išla u policiju da predam izgubljeni novčanik."
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Jovo
Bilo je to 66-te ili 67-me godine u jednom od najlopovskijih gradova bivse Juge. Toliko je lopovski bio taj grad od 30 hiljada stanovnika da su Svajcarci kad na granici se pojavi auto tih registarskih oznaka zabranjivali ulazak. Jer ti su ljudi jednostavno ulazili u svajcarske prodavnice i robne kuce i samo trpali i iznosili. To nije bilo vidjeno u svijetu jos, maltene cijeli grad sastavljen od lopova (pozdrav u tom gradu je bio uobicajeno Dje's lopino jesta mai). Elem, imao sam oko 6-7 god. Zivot se tada odvijao na ulici, kuci si isao samo da prespavas. Glavna zanimacija bila je skupljanje slicica Zivotinjskog Carstva iz istoimenih cokoladica. I tog jutra motao sam se po tom granapu gdje su bile sve vrste djakonija a narocito su u oci upadale velike boce vodoravno postavljene, sve pune raznoraznih bombona, lizalica, cuda. Ispred mene je stajao neki djecak s cekerom u ruci, vjerovatno ga poslala mama da kupi hljeb i mlijeko. U jednom momentu primijetim da je djecak ispustio hiljadarku na pod. Pod je bio u sarama bas kao i ta shushtava novcanica. Ni sam ne znam kako, u magnovenju i perifernim pogledom Mehmeda Bazdarevica, ja gurnuh nogom onu hiljadarku dublje ispod stalka s onim bombonama, tako da onaj djecak nista ne primijeti. Djecak je vjerovatno bio unezvjeren. Da ja nisam nogom gurnuo novcanicu vjerovatno bi je nasao. Kad on izadje ja zgrabih pare i sprasih iz prodavnice dok mi je srce lupalo. Danima smo jeli cokoladice Zivotinjsko carstvo od te hiljadarke ja i drugari.
Malina
Ma kao u tesnoj koži, odma uzimaš svojih deset posto
Тодорић
Наишли сте на некултурно! Враћала сам и мобилне,и новчанике,и документа,и сваки пут примила кафу,чоколаду,или ОСМЕХ И ЗАХВАЛНОСТ.