Kakva je sudbina Generalštaba? Razoren je pre 21 godinu, a među opcijama za rešenja su hotel i muzej

Printskrin: Google Maps

Prestonica Srbije tokom istorije nekoliko puta je razarana do temelja, i isto toliko puta ponovo podizana. Tragovi poslednjeg rušenja Beograda i danas stoje i svedoče o 1999. godini, kada su zgrade Generalštaba tri puta pogođene od strane NATO-a. Porušene zgrade u centru grada podsećaju na ono što se Srbiji dogodilo pre 21 godinu, a pitanje šta će sa njima biti nametalo se kroz čitave dve decenije.

Preporučujemo

Tokom proteklih godina kao rešenje za ovaj lokalitet pominjan je prvo projekat šeika Muhamed bin Zajed, koji je navodno na tom mestu hteo da napravi luksuzni hotel. Pored njega, navodno, sličnu zamisao imao je i sadašnji predsednik SAD Donald Tramp.

Osim izgradnje hotela ili atraktivnog poslovnog kompleksa govorilo se i o ideji da na tom mestu bude Muzej srpskog srednjeg veka i spomenik Stefanu Nemanji, za koji je odlučeno da će biti na Savskom trgu, gde se sada i nalazi.

Oštećena zgrada Generalštaba - Foto: David Pužado

Poslednji put o rešenju za zgrade porušenog Generalštaba govorilo se krajem 2017. godine i njihovoj potpuno drugoj nameni.

Sada bi pitanje šta sa zgradom Generalštaba konačno moglo da dobije odgovor...

Do sada ona nikada nije ni srušena ni obnovljena, a pitanje je ponovo pokrenuto pre dva dana kada je u Srbiji boravila američka delegacija na čelu sa specijalnim savetnikom predsednika SAD Ričardom Grenelom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podelio je u javnosti informaciju da je sam Grenel pokrenuo pitanje zajedničke obnove  ovog svedoka istorije.

- Grenel je došao na ideju, o tome smo kratko razgovaralo, kako da zajednički obnovimo zgradu Ministarstva odbrane i Generalštaba. To je važno i vredno, naravno, čuvajući istorijske arhitektonske oblike, u skladu sa činjenicom da je ta zgrada pod zaštitom države i grada - rekao je Vučić.

Ričard Grenel i Aleksandar Vučić - Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da je to tek ideja koja treba da bude realizovana.

- U svakom slučaju, to je jedna dobra incijativa, ali nije samo njihova...Mi smo u svakom našem segmentu, i kada je o NATO-u reč, govorili da bi bilo dobro i simbolički važno da oni (SAD) učestvuju u obnovi - naveo je Dačić.

Kaže da tek treba da se donese odluka šta će se tačno raditi sa objektom.

- Ne znamo da li će se obnavljati u vojne namene ili će biti neki hotel ili nešto drugo, ali u svakom slučaju incijativa je dobra i govori o promenjenom načinu razmišljanja - rekao je šef srpske diplomatije.

Oštećena zgrada Generalštaba - Foto: David Pužado - Foto: David Pužado

Od potpunog rušenja do spomenika kulture

Zgradu Generalštaba gradio je arhitekta Nikola Dobrović između 1956 i 1965. godine i ona danas definitivno ne izgleda jako je Dobrović tada zamislio. Generalštab je bombardovan čak tri puta: u dva navrata u noći između 29. i 30. aprila 1999. godine, u razmaku od samo 15 minuta, a treći put između 7. i 8. maja. Zgrada A pogođena je sa čak tri projektila.

Tokom NATO bombardovanja 1999. zgrade bivšeg Generalštaba teško su oštećene. Srednji deo objekta koji se nalazi preko puta zgrade Vlade Srbije (zgrada A) iz bezbednosnih razloga dopola je porušen tokom 2016. i 2017. Tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević najavio je čak i potpuno rušenje zgrade A jer je to u tom trenutku viđeno kao najjeftinije rešenje.

Prema odluci Vlade Republike Srbije iz 2005. godine, objekti Generalštaba proglašeni su za spomenike kulture, što je njihovu obnovu dodatno zakomplikovalo. Pretpostavlja se da ni investitori nisu bili radi da je obnove u istom stilu, moguće, jer takva kakva jeste, ne bi bila atraktivna za neki komercijalni projekat.

(Telegraf.rs)