Skupštini Grada upućen predlog da se imenuje skver Milene i Gage, na jesen konkurs za skulpturu

Foto: ATA Images

Sa velikim ponosom, kao građanin Beograda, podneo sam danas inicijativu da se javna površina između Mileševske i Ulice cara Nikolaja, koja se trenutno rekonstruiše, nazove skverom Milene i Gage po našim čuvenim glumcima Mileni Dravić i Draganu Nikoliću, rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić gostujući u jutarnjem programu Studija B.

Preporučujemo

Kako je saopštio gradski Sekretarijat za informisanje, prema njegovom mišljenju, Milena i Dragan, kao večni simboli Beograda, zaslužuju večno pamćenje i poštovanje.

– S obzirom na to da su proveli život zajedno kao glumački i bračni par, na ovom trgu biće zajedno doveka – kazao je Vesić i dodao da će odluka biti doneta na sednici Skupštine grada, koja se održava 30. avgusta, ali da će stupiti na snagu 14. oktobra ove godine kada se navršava tačno tri godine od smrti Milene Dravić – istakao je Vesić.

On je najavio da će skver biti završen 17. septembra, a da će tokom jeseni biti raspisan konkurs za umetničku skulpturu „Obraz uz obraz”, nazvanu po kultnoj TV emisiji koju su vodili Milena Dravić i Dragan Nikolić.

Vesić je rekao da je danas podneo inicijativu da se park na Vračaru između Ulice Petra Kočića i Ulice Đorđa Vajferta nazove park Mike Oklopa po čuburskom i beogradskom piscu Milanu Oklopdžiću.

– Oklopdžić je u srpsku istoriju književnosti ušao sa prvim romanom „CA. Blues” („Kalifornijski bluz”), koji je napisao 1981. godine. Ta knjiga do danas ima kultni status u generacijama čitalaca i učinila ga je uticajnim piscem među brojnim poklonicima. U tadašnjoj Jugoslaviji prodato je više od 150.000 primeraka čime je postignut rekord u broju objavljenih i prodatih izdanja jedne knjige. U svakom od svojih dela Oklopdžić je nenametljivo, ali snažno isticao svoje beogradsko poreklo i identitet, uvodeći svojevrstan „beogradski žargon” u modernu srpsku književnost. Beograd je kod Oklopdžića nerazdvojan deo celokupnog opusa – rekao je Vesić na Studiju B.

On je poručio da se na ovaj način odaje počast snažnom stvaralaštvu Milana Oklopdžića, beogradskom duhu koji je bio integralni deo njegovih dela, gradskom identitetu, što je neprestano isticao, kao i njegovoj izuzetno važnoj poziciji koju je imao u našem društvu u epohi osamdesetih, ali i kasnije.

(Telegraf.rs)