• 0

2.000 Beograđanki samo u ovoj godini prijavilo je nasilje u porodici

"Nasilje nije rešenje, problemi se moraju rešavati dijalogom"

  • 0
nasilje nad ženama, tužne žene

Foto-ilustracija: Onlygfx.com, Telegraf

Od početka godine oko 2.000 žena prijavilo je nasilje u porodici Sigurnoj kući u Beogradu, a zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić poručio je da je država razvila snažne mehanizme zaštite i da žene ne smeju da trpe nasilje.

Vesić je povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama koji se obeležava danas rekao da je u Srbiji u poslednjih nekoliko godina urađeno mnogo na unapređivanju zaštite žena od nasilja, ali da se još uvek veliki broj njih odlučuje da ne prijavi nasilje.

- Mi smo društvo koje je poslednjih godina zaista uradilo puno ako govorimo o tome kako da se kažnjavaju nasilnici, kako da se zaštite i žene i deca koja su svedoci ili žrtve nasilja - rekao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika je naveo da je ključno kod nasilja u porodici da se ono prijavi na vreme, kako bi se što pre sankcionisalo i sprečile mnogo veće posledice.

Dodao je da je kod iskorenjavanja nasilja najvažnija edukacija dece od najranijih uzrasta, da nasilje nije rešenje i da se problemi moraju rešavati dijalogom.

- Ako decu u vrtićima i školi učimo da nijedan problem ne smeju da rešavaju nasiljem, da je to neprihvatljivo i ako ne podstičemo nasilje u njima onda će mnogo manje njih postati nasilnici - rekao je Vesić koji je danas posetio žene žrtve nasilja koje su pomoć pronašle u Sigurnoj kući.

Takođe, naveo je da bi trebalo da vašpitači i vaspitačice prođu kroz obuke kako bi kroz razgovore sa decom mogli da prepoznaju nasilje čime bi se, kaže, reagovalo na vreme i spasili životi mnogih žena.

Vesić je rekao da je Grad obezbedio zgradu sa stanovima za žene koje napuštaju Sigurnu kuću, kako bi svoje živote nastavile samostalno i što dalje od nasilnika.

- Ukoliko im omogućimo da dobiju zaposlenje, da se prekvalifikuju, da žive normalno sa svojom decom od svog rada te žene će postati samostalne i neće živeti na način koji je nedostojan čoveka - rekao je Vesić.

Koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu Vesna Stanojević kaže da su kapaciteti Sigurne kuće popunjeni, te da u njoj može da boravi najviše 30 žena, ali da se neretko taj broj premaši, jer ima mnogo više onih kojima je potrebna pomoć.

- Veliki broj žena prijavljuje, mi se trudimo da pomognemo svima jer imamo različite mogućnosti, advokatice koje besplatno pružaju pravnu pomoć, psihoterapeutkinju i devojku koja radi sa decom - kaže Stanojević.

Ona je apelovala na žene da prijavljuju nasilje, jer jedino tako, kaže, taj problem može postati vidljiv i država može da ih zaštiti.

Tribina o uticaju pandemije na nasilje nad ženama

Ministarka za zaštitu životne sredine i predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda Irena Vujović rekla je danas na tribini "Uticaj pandemije na nasilje nad ženama u Srbiji" da su ostvareni pomaci, ali da još dosta toga treba da se uradi kada je reč o rešavanju problema nasilja nad ženama.

- Trudimo se da tokom čitave godine radimo na rešavanju ovog problema. Zalažemo se za nultu toleranciju na nasilje - rekla je Vujović na tribini održanoj u Beogradu.

Kako je istakla, ostvareni su pomaci kada je u pitanju ekonomsko osnaživanje žena žrtava nasilja.

- Od 2015. godine, kada je formiran Savet za rodnu ravnopravnost Grada Beograda, imamo rezultate. Imamo saradnju sa društveno-odgovornim kompanijama kada je u pitanju ekonomsko osnaživanje žena -  rekla je Vujović.

Podsetila je da je Grad Beograd 2017. godine potpisao evropsku povelju o rodnoj ravnopravnosti, kao i da je većina beogradskih opština formirala lokalne savete za rodnu ravnopravnost.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je rekla da je Srbija i pre pandemije uradila mnogo na usklađivanju sa najvišim međunarodnim i globalnim akcijama i dokumentima u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.

Dodala je da se 2020. i 2021. godine, kao teškim godinama za celo čovečanstvo, nijednog trenutnka nije stalo sa unapređivanjem zakonodavnog okvira u toj oblasti.

- Prošle godine smo pristupili izradi važnih dokumenata koji su kulminirali time da smo u maju ove godine usvojili Zakon o rodnoj ravnopravnosti kao temeljni, krovni zakon, kao i izmene i dopune zakona o borbi protiv diskriminacije - rekla je Joksimović.

Navela je da je prethodno urađena i strategija prevencije nasilja za period od 2021. do 2030. godine kao akcioni dokument koji će da definiše korake u impelementaciji zakona i dodala da je sredinom oktobra ove godine usvojena nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030. godine.

- Uz sve to, jedan od najvaznijih koraka je i obezbeđivanje adekvatnog finansijskog izvora ne samo iz republičkog budžeta i spuštanjem na lokalnu samoupravu, što je takođe vrlo važno da svaka lokalna samouprava ima radno telo koje će se baviti ovim pitanjima, već i da povučemo značajna finansijska sredstva koja nam kao zemlji koja pristupa EU stoje na raspolaganju za brojne projekte iz oblasti pre svega ekonomskog osnaživanja žena - rekla je Joksimović.

Dodala je da se to prethodnih nekoliko godina uspešno radilo i pomenula da se sada ide u program EU PRO Plus koji će značiti 40 miliona evra za ukupni lokalni ekonomski razvoj od čega će, kaže Joksimović, značajan deo ići za podsticanje ženskog preduzetništva.

Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović rekla je da u 2020. godini nisu imali zabeležene prijave koje govore o povećanom nasilju.

- Radi se o evidenciji koja verovatno nije sto posto adekvatna, ali ne možemo da kažemo da su ti brojevi u porastu, ako nisu. Prema evidenciji kojom raspolažemo, a ona potiče od svih zdravstvenih ustanova, imamo zabeleženih 3.282 slučaja nasilja nad ženama u 2020. godini - rekla je Jovanović.

Kako je dodala, 53 odsto žena je sa elementima tegoba koje mogu ukazati na nasilje došlo kod lekara opšte medicine, šest odsto u službe ginekologije i zdravstvene zaštite žena, 30 odsto takvih slučajeva je registrovano u službama hitne medicinske pomoći, a ostatak u ostalim ustanovama.

Dodala je da je, prema aktivnostima koje je iniciralo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije, sprovedeno istraživanje koje je pokazalo da je prošle godine u periodu mart, april, maj broj prijavljenih slučajeva nasilja bio manji nego u istom periodu 2019.

Sekretarka za socijalnu zaštitu Beograda Nataša Stanisavljević je rekla da u glavnom gradu tokom pandemije korona virusa nije bilo više prijavljenih slučajeva nasilja u porodici.

S tim u vezi, precizirala je da je u prvih deset meseci ove godine u Gradskom centru za socijalni rad bilo evidentirano 3.718 novih prijava za nasilje.

Podsetila je da je nasilje krivično delo koje, kako je istakla, svako treba da prijavi, ne samo žrtva nasilja, već i ostali članovi društva koji ga primete.

Video: Društvo opravdava nasilnike, dok sve više žena strada u porodičnom nasilju

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima