Deca u redovima stoje pred beogradskim Svratištem: Samo ovde imaju siguran obrok, kupatilo i toplu odeću

Skoro je podne, za stolovima u trpezariji Svratišta za decu u Krfskoj dva dečaka i tri devojčice. U svakom tanjiru nalazi se po jedna pljeskavica i malo pomfrita.

"Je l' to doručak ili ručak", upitali smo ih.

Devojčica stidljivo odgovara i smeška se "Doručak".

Jedan dečak kaže da je, ipak, jutros jeo. Ali, začudo, sarmu. Mama je napravila, a on baš voli, pa nije mogao da odoli, priča.

Desetak minuta ranije u objektu je bilo svega četvoro dece. Igračke i pokloni uredno su bili složeni na policama, a prostor kojim špartaju mališani bio je suviše prazan.

Ne zadugo - ubrzo su se pred vratima stvorili redovi. Sve što su ova deca tražila bio je - ručak.

Ili - doručak i ručak zajedno.

Kada je hladno ovaj, kao i prostor Svratišta na Novom Beogradu, po pravilu su puni. Jedino ograničenje koje malo teže pada korisnicima je to što zbog korone ograničen broj dece može da boravi u zatvorenom prostoru.

Svi će reći da su tu zbog druženja i igre, ali, prevashodno dolaze u Svratište da bi se obukli i jeli. Nažalost, kuće u kojima žive teško se mogu nazvati domom.

- Oni dolaze iz ekstremno siromašnih slojeva. Dolaze iz naselja u kojima nemaju svoju kuću. I ako je kuća, to su jako loši uslovi za život, gde nema struje, vode, nameštaja, tako da oni nemaju topli obrok u svom domu i ovo je jedini topli obrok koji mogu da pojedu u toku dana, tako da to njima jako puno znači. Trudimo se da im pružimo sve ono što deca imaju u svojim domovima, da ne osete to siromaštvo - ispričala nam je njihova vaspitačica Jelena Mitić Pantić, specijalni pedagog.

Dečaci koji su završili obrok prišli su sudoperi i oprali sudove. Potom je jedan vlažnim sunđerom obrisao mrve. Red se zna, a celo Svratište je kao velika kuća. Ono što ovu kuhinjicu razlikuje od obične porodične jeste što su pakovanja svega velika - kečapa ima na litre, salata je u ogromnoj činiji, ima dosta sokića i mleka.

Ovo, zapavo i jeste jedna velika porodica.

- Nama se, kao i svake godine, kada krene ledeni talas i kada su niske temperature, poveća broj dece na dnevnom nivou, kako u Svratištu na Zvezdari, tako i na Novom Beogradu, tako da dnevno kroz program prođe 50-60 pa čak i 70 dece po objektu. Ono što je najbitnije za njih je da zadovolje te svoje bazične potrebe, da obuku čistu i toplu odeću, da mogu da pojedu topli obrok, pa onda krenu te neke želje i potrebe za druženjem i socijalizacijom - ispričala je Mitićeva.

Sa druge strane objekta je garderober - soba sa ormarima i policama punih novih, toplih stvari, koje su donatori obezbedili za decu. Dok jedni pokazuju svoje nove patike, drugi uzimaju čistu garderobu i spremaju se za kupanje.

- Hajde da vidimo, ko se danas kupa? - upitala je vaspitačica, a onda je sa čistim peškirom u kupaonu otišao jedan četrnaestogodišnji dečkić.

Svratište ima kupatilo i tu se, kao i u svakoj kući, peru ruke po dolasku. Unutra je mašina za veš, jer uvek ima stvari za pranje. Kupatilo nije veliko, ali je dovoljno da u njega tokom dana deo mališana može i da se okupa. Bele pločice, topla voda, kupka i šampon - nažalost, takve uslove u mokrom čvoru sigurno nemaju kod kuće.

U sobi za igru dečaci su se poređali i poziraju pred našim kamerama. Kada bismo im pokazali slike, svi bi skočili na jednu gomilu i zagledali se u aparat.

Stidljivo ulaze u razgovor sa nama, da bi posle nekog vremena spontano počeli da se igraju.

- Izvinite, izvinite, možete li da slikate kako smo napravili pazle? - upitali su nas dečaci koji su za stolom povezivali delove slagalice.

Dok smo im pomagali da sklope sliku, upitali su nas jesmo li kad upoznali nekog glumca ili pevača.

- Ja sam upoznao onog iz serije "Tate", onaj koji je medicinar za pse, kako se kaže? - priča nam jedan dečak sa Karaburme.

Prostor je mali, ali dovoljan za sve - ovde se posle hrane i presvlačenja bezbrižno igraju, ali rade i domaće zadatke.

Sva ova deca imaju nekakvu adresu, vaspitačice su u kontaktu s roditeljima, a postoje i terenski radnici. Ali, uslovi za život u tim kućama su zaista teški. U svojim kućama ne mogu ni da prebroje koliko članova porodice živi pod istim krovom...

- Nas je od mame i tate četiri, pa brat, snajka i to je to. Dve sestre, u stvari nisu moje sestre, nego od brata ćerke - priča nam jedan mališan.

U Svratištu ne mogu da prenoće, ali ukoliko nekome zatreba prenoćište, zaposleni kontaktiraju državne socijalne službe.

Kada smo izašli, deca su kućama nosila pune ruke poklona - slatkiša i grickalica, koje će podeliti sa svojom braćom i sestrama.

(Telegraf.rs)