Šakali se šetaju po obodima Beograda, a za to su krivi ljudi: Viđeni u Kaluđerici, na Mirijevu, Karaburmi...

Foto: Tanjug/AP

Iako su stalno na nišanu lovaca, broj šakala u okolini Beograda drastično raste. Nedavno su radnici "Zoohigijene" u dvorištu porodične kuće u Kaluđerici uhvatili jednog. Šakali su proteklog meseca ulazili u dvorišta pojedinih žitelja Mirijeva i Karaburme, koji su prijavljivali slučajeve. Prema rečima stručnjaka, najviše ih ima u Pančevačkom ritu, a zatim u sremskom i šumadijskom delu prestonice.

Za povećanje njihove populacije krivci su ljudi koji su stvorili divlje deponije sa ostacima hrane svuda u gradu, što njima odgovara. Zbog toga bi trebalo promeniti navike i ne bacati otpad na nedozvoljenim mestima.

Preporučujemo

- Prisustvo divljih životinja nije ništa neuobičajeno jer jasna granica između prirode i gradske sredine ne postoji - objašnjavaju nadležni iz JKP "Veterina Beograd" za Novosti.

- Važno je i naglasiti da su naše ekipe pripremljene za svaku vrstu spasavanja i ukazivanja pomoći životinjama.

Radnici "Veterine" u saradnji sa Zoološkim vrtom, Zavodom za zaštitu prirode Srbije, ornitološkim udruženjima i lovačkim društvima aktivno učestvuju u zbrinjavanju svih vrsta divljih životinja koje se pojavljuju u prestonici. Zajedno sa predstavnicim ovih institucija odlučuje se kako i na koji način se životinje vraćaju u prirodno stanište.

Osim šakala koji se šetaju obodom grada, na prestoničkim obalama ima sve više nutrija.

Reč je o invazivnoj vrsti glodara koja ugrožava vrste koje prirodno stanuju na našem podneblju, a sama činjenica da nam je postala vidljiva znači da se namnožila dovoljno da bi u budućnosti mogla da postane i problem.

- Nutrije lako mogu da prežive u našim uslovima, brzo se razmnožavaju i imaju puno potomaka što remeti odavno uspostavljeni prirodni poredak - dodaju stručnjaci.

- Kod nas nemaju prirodnih neprijatelja i nemamo potencijal grabljivica koje bi same mogle da urade "prirodnu kontrolu" ovakve vrste.

Jedino rešenje jeste donošenje pravilnika o invazivnim vrstama koji bi mogao nutrije da "neutrališe" kao pretnju po ostatak prirode. Životni vek nutrije u prirodnom okruženju je tri, retko četiri godine, aktivna je u sumrak i u zoru, pred svitanje, a u mirnim staništima u kojima nema predatora i tokom celog dana.

IAKO je nekada prisustvo divljih životinja bilo karakteristično samo za periferiju grada, u poslednje vreme sve ih je više u centralnom gradskom jezgru. Prošle godine je mlada srna uhvaćena u Nemanjinoj ulici, bezbroj divljih svinja bilo je na novobeogradskoj i zemunskoj strani, dok škorpija najviše ima na Dorćolu i Vračaru.

(Telegraf.rs)