Kako je stradao voljeni Uroš, dečak u čije ime je sinoć "goreo" Novi Beograd: " U našim srcima ćeš uvek biti"

"U našim srcima ćeš uvek biti. Tvoja ljubav, tvoj glas, tvoj osmeh zauvek su utisnuti u naše misli", želeli su da poruče Urošu njegovi drugari koji ga nisu zaboravili.

Preporučujemo

Petnaestogodišnji Uroš trenirao je fudbal, a prvi turnir u njegovu čast bio organizovan 40 dana od tragedije. Sada, nakon godinu dana, organizovan je drugi, kao i ova velelepna bakljada.

Oni koji se sećaju Uroša pamte ga kao nasmejanog dečaka koga su svi voleli.

Podsećamo da se tragedija dogodila prošle godine tokom proslave Prvog maja, kada je dečak otišao u Ripanj, gde su bili njegovi roditelji i prijatelji.

- Jedan od prijatelja njegovog oca došao je motorom i, kako sam čuo od Uroševih drugara, čovek je vozao svu decu, a onda je došao red i na Uroša... Pri brzini od 100 na sat, kako kažu, sleteli su s puta i direktno udarili u drvo, nisu imali kacige... Uroš je udario glavom o tlo, a čovek o drvo - rekao tada je Urošev trener Zoran Tišma.

I dečak i muškarac bili su u komi. Uroš je izdržao 7 dana, preminuo je u subotu 8. maja.

Uroš je od malih nogu trenurao fudbal u FK Bežaniji, onda je sa 13 godina prešao u Brodarac, a potom u omladinskoj školi fudbalskog kluba Zemun. Bio je omiljen među drugarima, želeo je da bude fudbaler, sanjao je velike snove.

- Uroš je kod nas bio kratko, a tačno se sećam kad me je kolega pozvao da me obavesti da će doći novi dečak iz Brodarca. To je bilo 9. februara ove godine. Razmišljao je da li da pređe u IMT ili kod nas, ali kod nas mu se dopalo i hteo je da ostane. Trenirao je sa nama, čekali smo samo da prođe blokada i da ga registrujemo. Igrao je prijateljske utakmice, čekali smo samo tu registraciju... Nepuna tri meseca je bio deo ekipe, a imam osećaj kao da sam ga trenirao mnogo duže, baš zbog toga kakav je bio - rekao je prošlog maja dečakov trener.

Trener za Uroša kaže da je bio predivan, druželjubiv, nasmejan, dete koje se samo moglo poželeti.

- I ne govorim tako o njemu sad kad se ovo desilo, Uroš je bio baš takav. Svi su ga voleli. Predivno, omiljeno dete, talentovan fudbaler. Hrabar, borben, računao sam kao trener na njega, mislio sam da će moći da se izbori i da igra, ali eto... - kazao je tada Zoran.

(Telegraf.rs)