"Šećerna bomba", "Crna mamba", "Štanglica": Ovaj kolač u menzi za neke je "dijabetes", drugima najveća radost

Foto: Marko Jovanović

"Crna mamba", "štanglica", "šećerna bomba", "dijabetes", "crna udovica" samo su neki od kolokvijalnih naziva za čokoladni kolač pišinger koji se već nekoliko godina nalazi na meniju studentskih restorana u Beogradu. Iako su akademci veoma kreativni u davanju imena ovoj poslastici, mišljenja o njoj su podeljena. O ukusima ne treba raspravljati, ali jedno je evidentno - sredine nema, ovo slatko posluženje ili volite ili ne.

- Mi smo taj kolač zvali "šećerna bolest", a čini mi se da ga je neko zvao i "crna smrt". Vikendom je uvek bio ritual - imamo ručak, a kolač ponesem pa gustiram uz kafu sedeći na terasi ili u sobi... Meni je on i bio najjači desert. Kolač jeste presladak, ali je uvek dobro došao da se povrati sećer kad se naporno uči - kaže za Telegraf.rs Marija, bivša studentskina Geografskog fakulteta u Beogradu.

Preporučujemo

- U lepom sećanju mi je ostala lazanja iz menze, a naviše sam volela trio - spanać, pire i pileći batak. Kako je malo trebalo za sreću! - objašnjava Marija kroz smeh.

Lepa iskustva ima i student Nikola Vuković.

- On je prava mera za one koji vole da jedu slatkiše. Obično prija ljudima posle ručka da se zaslade. Uglavnom niko ne zna kako mu je pravo ime, ali obično ga zovemo "štanglica" - kaže Nikola.

Dodaje da mu menza znači u velikoj meri, jer ima "sve na gotovo", a obično tu bude dosta stvari koje voli da jede.

- Slabije kuvam i dosta mi je važna menza. Nemaš nikakvih obaveza. Staviš žeton, uzmeš pribor i biram jelo koje želim. Znači mi i što je dosta jeftino, a uvek imamo supicu, meso, priloge, salatu, desert. Omiljeni mi je pohovani kačkavalj sa sosom od gulaša, najviše volim tu kombinaciju, pa obično pitam kuvarice da li hoće da mi tako serviraju i obično mi izađu u susret. Inače, nisu više samo redovi zbog kačkavalja, nego i zbog pice. Obično se tada dolazi desetak minuta pre početka rada menze. Budu baš dugi redovi, uvek je makar pedesetak ljudi ispred - objašnjava Nikola.

Da je pišinger popularna poslastica, da se makar o njoj i raspravlja, pokazuju i komentari u studentskim Fejsk grupama. Jedna od njih čak i nosi naziv "Studentski kolač Pišinger". Grupa je nastala oko 2011. godine, a njen opis je veoma interesantan:

"Još jedan razlog zbog kojeg se hrli u menzu, a da to nije pohovani kačkavalj! Dolazim do menze i opet vidim red do ispred vrata. Danas je ili utorak ili petak. Pitam se zbunjeno: "Šta je ovo ljudi moji!?" I odgovor mi stiže, posle jedno sat-dva čekanja u redu. Poslastičarski kolač Pišinger: Oblanda, šećer, čokolada, kakao, margarin. Posuto kikirikijem, preliven čokoladom...Ukratko, jedemo ga slatko", stoji u opisu grupe.

Kako nam je rekao Srđan Janković, pomoćnik direktora za ishranu SC Beograd, pišinger koji se dostavlja studentskim restoranima delo je jedne čačanske poslastičarnice koji je nedavno dobio i konkurenciju  - slatke knedle.

- Novina su knedle koje imamo za desert, a koje su naišle na baš dobar odjek. Imamo knedle sa nadevom od šljiva, kajsija i sa čoko kremom, a tu su i naši tradicionalni kolači - baklava, pišigner i u poslednje vreme mafin.

Potrebe studenata se vremenom menjaju, a sve je više i onih koji se opredeljuju za veganstvo i vegeterijanstvo, što za studentske restorane predstavlja novi izazov.

- Trenutno su aktuelni veganski i vegeterijanski obroci, pa je poslednja promena jelovnika bila pre 45 dana kada smo uvele rezance sa makom i rižoto od integralnog pirinča sa bundevom. Pre toga smo uveli proso i sočivo, sojine šnicle. Naišlo je na dobar odjek, pa tu vegansku hranu vole i oni koji nisu vegani. Trudimo se da periodično imamo ankete i tako osluškujemo studente i njihove potrebe i pokušavamo da im izađemo u susret. I dalje su najaktuelnije bečka, pohovano pileće belo meso, pohovani kačkavalj, pomfrit i prženi krompirići. To su jela koja se već duži niz godina vode kao najomiljenija. Inače, anketa sa željama studenata se radi jednom godišnje i biće opet naredne nedelje, ali naravno da studenti uvek mogu da nam se obrate mejlom - dodaje Janković.

Redove ispred menze, pored kačkavalja, počela je da stvara i pica koja se od pre par godina služi za večeru.

- Imamo je u tri restorana - Studentski grad, Karaburma i Kralj Aleksandar. Reč je o klasičnoj pici koja se služi studentima utorkom i petkom za večeru. U objektima gde nemamo peć za picu, pravimo pica pitu. To je proizvod koji je po nadevu isti kao pica, ali se umesto testa za picu koriste kore. Ono što se najviše voli to se i čeka.

Janković dodaje da ručak i dalje najposećeniji obrok u menzama.

- Veliki broj studenata prođe kroz naše restorane tokom ručka. U poslednje vreme ga poseti oko 15 do 17 hiljada studenata, dok je to u redovnom stanju između 20 i 25 hiljada. Podsećam da se cene obroka nisu menjale godinama, pa doručak košta 41, ručak 72, a večera 59 dinara - navodi.

(Telegraf.rs)