"Bol je večna, tuga neprolazna": Otac malog Stefana, koji je poginuo na Karaburmi, oglasio se pred godišnjicu

Foto: Privatna arhiva

Pre skoro godinu dana tragično je nastradao Stefan Balić, dečak koji u tom momentu još nije napunio ni 10 godina.

Na njega je, dok je sa ocem i bratom 18. jula prelazio pešački prelaz u Ulici Marijane Gregoran na Karaburmi, automobilom naleteo Lazar Galić. Stefanov brat Luka zadobio je teške povrede, ali se oporavio, dok je Stefan 22. jula preminuo u bolnici.

Preporučujemo

Stefanov otac Mihailo je, povodom godišnjice smrti sina, objavio njegovu fotografiju na svom Fejsbuk profilu.

"Prošla je godina otkako je iz našeg zagrljaja istrgnut naš anđeo, Stefan Balić, 2011-2021. Bol je večna, a tuga neprolazna. Ljube te mama Nataša, tata Mihailo, brat Luka, čiča Miodrag, deda Beca, deda Boban i tvoji najdraži. Do skorog viđenja, sine moj, moj mili dečače...", napisao je otac.

Podsećamo, činjenica da je Lazar Galić nakon udesa pobegao sa lica mesta i da mu je dozvoljeno da ostane na slobodi, razbesnela je građane Beograda koji su se udružili i danima protestovali na mestu na kom je Stefan poginuo. Protesti su urodili plodom te je Galić smešten u pritvor, a suđenje je počelo 8. oktobra.

Nakon što je stigla vest o Stefanovoj smrti, na mestu na kom je došlo do nesreće oslikan je mural sa njegovim likom, a ubrzo potom na kritično mesto postavljen je i ležeći policajac.

Nakon poslednjih odlaganja suđenja Lazaru Galiću zbog izostanka sudskog veštaka, Stefanov deda istakao je da ne prati suđenja jer mu veoma teško pada da sluša o tome.

- Ja sam se totalno distancirao u vezi sa suđenjima. Pritisak mi skače, teško mi pada da slušam o tome. Ne znam ni kako bih reagovao da ga vidim u sudnici. Sve mi je još sveže. Ne pitam ni sina i snaju o suđenjima jer ne želim da ih potresam. Ne znam zbog čega se ne održavaju suđenja, to je već sramota - pričao je za Telegraf.rs Stefanov deda Slobodan Balić.

Kako objašnjava, Ulicom Marjane Gregoran, u kojoj mu je unuk poginuo, izbegava da prolazi.

- Ja sam se osećao nemoćno od starta, kada je pušten da se brani sa slobode, pre nego što je ponovo uhapšen. Ne idem na autobus u toj ulici, idem u Mirijevski bulevar. Jako retko prolazim tuda. Tamo idem eventualno kada kasnim, ali ne na tu stanicu, već na sledeću. Ne mogu da prolazim tuda, ni da pređem preko tog pešačkog prelaza. To je jače od mene - dodao je.

(Telegraf.rs)