"Najteže mi je što nisam uzela slike preminule ćerke": Ispovest stanarke urušene zgrade u Vidovdanskoj ulici

"Samo su mi pozvonili na interfon, i rekli da se zgrada ruši. Bila sam u donjem vešu, pa sam iz korpe na brzinu izvukla nešto da obučem i izletela." Ovako za Telegraf.rs počinje svoju ispovest Zorica Stanimirović (67) koja je u trenu ostala bez svega što je godinama mukotrpno sticala. Zorica je 33 godine živela u zgradi u Vidovdanskoj 2 na Vračaru, koja se 16. jula 2021. godine urušila.

- Bila sam napolju kako bih prošetala psa, vratila sam se u stan i zatekla pločice koje su popucale, kao i zidovi. Otišla sam po treći put do gradilišta pored zgrade i rekla im da nešto nije u redu, i da pripaze. Nakon toga, vratila sam se u stan kako bih psu oprala šape - priseća se ona za Telegraf.

U jednom momentu, zazvonio joj je interfon, a ona je bila u donjem vešu jer je krenula da se tušira.

- Izletela sam iz kupatila i javila se, a onda sam čula samo "hitno napustite zgradu, urušava se". Sve vreme sam bila u šoku i pokušavala da saznam ko je to, a onda sam samo navukla stvari iz korpe za prljav veš i izletela napolje kod komšinice, kako bih je obavestila da se zgrada urušava. U trenutku glavnog i najvećeg rušenja, ja sam bila na stepenicama - prepričava Zorica ono što se dogodilo dana kada je izgubila sve.

Ceo život u deset minuta

- Nakon što se desilo šta se desilo, došli su vatrogasci nakon dva dana. Dobili smo po pola sata, konkretno ja deset minuta, da uđem u stan i da uzmem stvari koje su mi najpotrebnije. Sve je bilo po podu, uspela sam nešto malo da uzmem. Ali znate kako je... Kada uđete, poteku suze, gazite po svojim uspomenama i ne znate šta prvo da dohvatite. Uzela sam najosnovnije, ali sam se setila da nisam uzela fotografije deteta koje mi je preminulo. To mi je najteže - priča Zorica.

Ugovor je potpisan, a stanovnici zgrade su raseljeni

Potpisali su, dodaje, ugovor u aprilu mesecu da će plan za izgradnju biti gotov do kraja ove godine, a rok za izgradnju naredne dve.

- Raseljeni smo, bio je dogovor da nam nađu stanove na Vračaru, ali smo na kraju završili na Voždovcu u stanovima Grada Beograda koji su namenjeni za raseljavanje - objašnjava Zorica.

Nakon što su raseljeni, dodaje, neko im je uleteo u stanove i odneo sve.

- Ukradeno mi je preko hiljadu knjiga, umetničke slike, i svašta nešto. Bila sam naknadno da vidim šta još mogu da uzmem, uprkos zabranama da uđem u stan, ali sam morala. Sve je bilo razbacano, slomljeno i uništeno, a onda je usledio novi šok. Naime, bila sam na Kalenić pijaci i tamo zatekla moje stvari koje su mi ukradene, ali nisam mogla ni da se svađam niti bilo šta, jednostavno sam zaplakala. Bila sam i u policiji, ali su mi rekli da oni ne mogu ništa da urade po tom pitanju - priča Zorica koja danima očekuje da je neko pozove i kaže joj da će ponovo dobiti svoj stan na istoj lokaciji. Jedino što naglašava, jeste da se plaši da li će sve biti kako treba, i da li će dočekati da se useli u svoj stan.

- Napomenula bih i da je suđenje sa investitorom u novembru mesecu - završava svoju ispovest za Telegraf.rs Zorica.

(Telegraf.rs)