Beogradski bioskopi koji su pali u zaborav: Nema žamora, smeha i tapkaroša, samo grafiti, smeće i katanci

Баш би се подоста тога могло написати о изумирању биоскопа и култних места Београда....Можда ће некад неко “засукати рукаве” и “наоштрити перо” па нам подарити неко литерарно ремек-дело на тему незаборавних биоскопских дворана, малих, топлих ритуала које смо упражњавали пре, за време и након пројекције неког светски познатог филма. Уверен сам, да је, нешто, Момо Капор, још увек, међу нама, имали бисмо, већ, неки његов “продукт” “лаког писца” са освртом на одлазак тих биоскопа са овог конзумеристичког света...Све је набијено носталгијом и сетом.... А шта бисмо могли да предузмемо?.... Схватам да је ту, по свему судећи, сплет разноразних околности које би се могле испречити пред идејом рестаурације тих простора и њиховим враћањем намени коју су скоро сав један век имали.... Да, могуће је да се “испречи” проблем реституције, интереси крупног капитала, неке урбанистичке недоумице, итд., итд. ... Али, ако бисмо се показали толико “зрели” па успели да формирамо једну респектабилну групацију која би осмислила један коректан, културолошки оправдан и “поткован” предлог држави и граду да ревитализују те просторе с намером њиховог повратка у “првобитну намену”, ко зна, можда бисмо своју идеју успели толико да “омасовимо” и задобијемо за њу један нипошто занемарљив број грађана, као и имена из јавног живота, да би, након свега, одређени “фактори” пристали да започнемо један дијалог о враћању тих “светих места” наших безбрижних живота тамо где им је и - место. Искрено верујем да једна паметна, неагресивна, добро осмишљена акција не би била игнорисана... За почетак је довољно да постоји искрена и добра воља за дијалог.... А, тамо негде, у нашој филмофилској будућности, организоваћемо пројекције “Голих у седлу”, “Лета изнад кукавичјег гнезда”, “Таксисте”, “Двадесетог века” и да не набрајам даље... Замислите неки Новаков “Дорћол Опен” са Бобијем Де Ниром као гостом на отварању биоскопа који би пуштао циклус његових филмова као омаж човеку који је био ту, са нама, који се пронео свету причу о нашем гостопримству... Пожуримо, док је оних добре воље на позицијама, док је нас, док је Боби међу нама и у стању да нам долети из Велике Јабуке.... За покретне слике...

A... kao Avala, na Krstu...

Zaboravili ste jako bitan bioskop da pomenete u tekstu. To je bioskop Vozdovac. Isto je pod katancem isto grafiti i smece!