Vidaković: Radovi na kuli na Starom sajmištu napreduju, završetak prve faze do kraja godine

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Centralna kula na Starom sajmištu, gde se tokom Drugog svetskog rata nalazio nacistički logor, postaće nakon rekonstrukcije javni izložbeni prostor, kaže v.d. direktora Memorijalnog centra "Staro sajmište" Krinka Vidaković i dodaje da bi prva faza radova trebalo da bude završena do kraja ove, a kompletno uređenje objekta tokom sledeće godine.

Ona je za Tanjug navela da je zadovoljna dinamikom radova i da već sada može da se zamisli kako će ovaj prostor "dobro izgledati" kada posao bude završen.

Preporučujemo

- Jedna od stvari koju smo među prvima morali da uradimo, kada je reč o rekonstrukciji Centralne kule, bilo je skidanje tornja po kojem je ta zgrada prepoznatljiva jer je procenjeno da je nemoguće da se taj deo sanira - kaže Vidaković.

Dodaje da će biti napravljena potpuno identična replika tog tornja koja će biti postavljena na vrh kule.

- To radimo sa ciljem da ovu zgradu vratimo u izvorni oblik i jedino što smo mogli da sačuvamo od dela koji je skinut je onaj poslednji deo, to jest jarbol koji će ostati na mestu gde se nalazio i biće orginalan - rekla je Vidaković.

Navela je da je kula potpuno ispražnjena, očišćena i poskidani delovi koji su morali biti skinuti, te da se tek sada zapravo vidi koliko je neobična i lepa konstrukcija zgrade i njen arhitektonski dizajn.

Prva faza radova, kaže Vidaković, podrazumeva ojačavanje konstrukcije i zatvaranje otvora gde je sve poskidano, dok će sledeće godine uslediti druga faza kada će se izvoditi "finiji" radovi, te dodaje da se nada da će sve ići po planu.

Kako je rekla, planirano je da Centralna kula bude javni prostor za izložbe i da se, po završetku radova, tu napravi izložba o logoru na Starom sajmištu i onome što se tu dešavalo.

- Moramo da budemo strpljivi. Ako smo čekali 78 godina da uopšte počnemo da otkrivamo i oslobađamo ovaj logor od zaborava, pa bićemo i dovoljno strpljivi da sačekamo završetkak rekonstrukcije kule, a onda početak i rekonstrukciju drugih zgrada na ovom prostoru, jer je to dugoročan projekat - rekla je Vidaković.

Navela je da su prema zakonu na osnovu koga je osnovan Memorijalni centar "Staro sajmište" predviđena i dva muzeja posvećena prvoj i drugoj fazi logora koja bi se nalazila u Italijanskom paviljonu i paviljonu Nikole Spasića.

Pre početka građevinskih radova na rekonstrukciji Centralne kule, bilo je neophodno rešiti imovinsko-pravna pitanja i raseliti umetnike koji su tu imali svoje ateljee, što je i učinjeno.

U ostalim objektima i dalje ima umetnika, a među njima je i slikar Ratko Lalić koji u svom ateljeu na sajmištu stvara već 25 godina.

On ističe da je druga polovina 20. veka srpskog slikarstva nezamisliva bez Starog sajmišta gde su, podseća, stvarala veoma značajna, afirmativna i kreativna imena kao što su Mario Maskareli, Miodrag Mića Popović, Olga Jevrić, Zoran Petrović...

"To su vrlo značajna imena koja su značila u umetnosti, u srpskom slikarstvu. Oni su na ovom prostoru radili, čak i stanovali", naveo je Lalić.

Primećuje da prostor na sajmištu nije adekvatan za kreativni rad jer je "dosta skučen" zbog čega su se, kako kaže, umetnici prilagođavali prema svojim mogućnostima.

"Ne kažem to u kontekstu da se žalim, niti imam potrebu za tim već samo konstatujem činjenice", rekao je Lalić koji podržava nameru da se umetnici isele i da im se nađe adekvatan prostor, a sajmište pretvori u Memorijalni centar.