Jelena i Strahinja su najstariji i najmlađi volonter Zvezdare: Decenije iskustva ih dele, veliko srce povezuje

Strahinja (16) i Jelena (75) zajedno su se našli na jednom mestu sa istim, plemenitim ciljem - svojim znanjem i iskustvom pomažu sugrađanima da i oni steknu određene veštine. Vrata malog zelenog objekta kod "Kluza" otvorena su za sve, to je Volonterski servis opštine Zvezdara.

Prostorije Mesne zajednice "Zeleno brdo" pretvorene su u pravi raj za ljubitelje slikarstva, od najmlađih do najstarijih, amatera i budućih studenata akademije. Njih održava uprvo umetnica Jelena Galik Mitrović. U drugoj prostoriji okupljaju se mahom oni stariji - čekaju Strahinju da ih poduči upotrebom mobilnih telefona.

U nekim drugim terminima ovde se analiziraju književna dela, uči engleski, vežba joga ili savladava dekupaž...

"Je l' mi stigao Strahinja" upitala je jedna gospođa čim je ušla - došla je da nauči neku novu "caku" na instagramu.

U jednoj sobi ovaj momak strpljivo je objašnjavao sugrađanima kako da koriste mobilni telefon.

"Neki žele da se bave prodajom proizvoda na Internetu, pa onda dolaze sa pitanjima kako da postave priču na Instagram ili na Fejsbuk. Ima i onih kojio se jednostavno teže snalaze na telefonima, kako da slikaju, snime video, koriste galeriju. Dolaze, pričaju, druže se, znaju se oni koji češće dolaze. Imaju tu svoju neku grupu gde menjaju ideje", ispričao nam je Strahinja Vasiljević.

On je učenik Medicinske škole na Zvezdari i volontira od decembra.

"Dobio sam stipendiju i bio je uslov da volontiram. Čuo sam da je na ovom mestu sjajna atmosfera i da može da se pomogne ljudima. Zaista je lep osećaj pomoći nekome, pogotovo starijima i nepokretnima. Pomažem koliko mogu. Držim časove za obuku telefona svakog drugog petka od 10.30 do 12. Kada je potrebno da se nose pelene i druge potrepštine, tu sam", priča on.

Na času kod Jelene sve je u bojama. Tu smo zatekli jednu devojčicu i njenu baku.

"Hoću da slikam kao veliki majstor", pričali bi neki polaznici. Ali, za uspeh je potreban i trud. Neki uznapreduju, priča Jelena.

"Deca su kreativna sama po sebi i oni pružaju mogućnost da slikamo da rade... Stariji bi hteli odmah da nauče, da znaju to, retko ko je malo širi, apstraktan, svi bi odmah hteli da rade portrete, ali trudimo se. Dolaze deca iz Svratišta, jako su srećni, zadovoljni, trude se. Pristup kod mlađih je malo drugačiji, oni se opuste i rade bez razmišljanja. Stariji već hoće konkretno, pejzaž ili portret.

Oni se jako trude i vole, svaki čas pitaju, je l' sredom ili petkom od kol'ko do kol'ko, onda se malo podružimo, popijemo kafu, jako im znači, pogotovo onima koji nemaju partnera, koji nemaju u kući s kim da se druže. Slikanje nije nešto naporno, vidi se nešto lepo, šarenilo, konkretno možete da se izrazite kako god hoćete", priča Jelena.

Strahinja i Jelena susreli su se i pred našom kamerom, dele ih decenije životnog iskustva, ali povezuje isti motiv - pomoći drugima od srca.

(Telegraf.rs)