Bili smo na molitvi Jehovinih svedoka: Dobili smo hleb i vino, iz jakog razloga ga nismo okusili

Dok se pravoslavci, rimokatolici i protestanti pripremaju za najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jedna manja hrišćanska verska zajednica već je proslavila svoj najveći praznik. To, međutim, nije Uskrs, već Spomen svečanost, sećanje na Isusovu smrt.

Ekipa "Telegrafa" prisustvovala je posebnom sastanku Jehovinih svedoka u Zemunu. Pozvani smo u Dvoranu kraljevstva, objekat koji bi se mogao nazvati hramom, a zapravo je jedna uredna sala za predavanje. Nema krsta kao religijskog simbola, već samo slike koje predstavljaju biblijske motive i život običnog čoveka.

Sala je bila prepuna ljudi. Lepo odevene bake i deke, mladi u odelima i devojke u svečanim haljinama, nekoliko dece. Svi su bili srdačni i nasmejani, čini se da su želeli nam ostave lep utisak. U Srbiji ima oko 4.000 Jehovinih svedoka, a na ovakvim događajima mogu se videti i njihovi prijatelji, poznanici, rođaci. Kad isključite predrasude, videćete obične ljude.

Prva asocijacija za ove ljude je da misionare i da su u tome uporni. I to nije bez razloga, oni to uz dobru organizaciju i posvećenost i čine. Možemo da vrednujemo njihove religijske poglede spram naših pogleda na svet, kao vernici ili ateisti. Ali, iza "jehovinog svedoka" stoji običan čovek - naš komšija, kasirka s kojom proćaskamo svakoga dana ili medicinska sestra, možda i lekarka, neki predsednik kućnog saveta, usamljeni bračni par, učiteljica...

Na Spomen svečanosti mogli su se videti ne samo Jehovini svedoci, već i njihovi prijatelji i rođaci.

Nema mnogo mistike u njihovom propovedanju. Dvorana kraljevstva zove se tako jer oni veruju da će doći vreme blagostanja, vreme kraljevstva u kome će vladati Hristos, kao Jehovin (Božji) sin zajedno sa 144.000 ljudi, koji su negde među nama. Dakle, veruje se u blagostanje i večni život na zemlji i vladavinu sa neba.

Sva ova verovanja Jehovini svedoci crpe tumačeći Bibliju.

Glavni obred bio je pronošenje vina i beskvasnog hleba kroz čitavu dvoranu, od ruke do ruke. Suština je da će jesti hleb ili piti vino samo oni koji pripadaju 144.000 izabranih. Onaj ko ima tzv. "nebesku nadu" sam će znati da vino i hleb treba da okusi.

Naš utisak je da je u ovoj verskoj zajednici sve perfektno organizovano i prilagođeno modernoj tehnologiji. Bez mnogo mistike i sa više odgovora nego pitanja, propovednici dopiru do duša svih onih koji traže utehu, koji su usamljeni, uplašeni ili ih muči pitanje smisla.

U životu prepunom teškoća oni propovedaju o spasenju koje bi običan, skroman čovek, zapravo, najviše voleo. A to je "raj na zemlji", vraćanje u uslove koje su imali Adam i Eva pre no što su zbog greha izgnani iz Edema.

Pristup vernicima je na "ti", reči su prijemčive, a dikcija govornika ubedljiva i čini se da im propoved zaista prodire do srca.

"Da li možeš da zamisliš kako se jednog sunčanog dana budiš u svojoj kući, koju si sagradio za sebe i koju niko ne može da ti oduzme. Gledaš kroz prozor, a u tvom dvorištu se igraju tvoja deca, tvoja supruga pravi doručak, tvoje komšije dele iste vrednosti kao i ti. To će sve biti moguće", pričao je govornik.

Niko u sali, naravno, nije okusio vino. Običan čovek nada se "običnom" raju, želi samo topli dom i večni život.

Zavet sa Bogom sklapa 144.000 izabranih, ali po verovanju ne i manje vrednih od ostalih.

"To vam je kao venčanje. Bilateralni sporazum. Mi prisustvujemo tom činu, ali ne sklapamo ni zavet, to ne bi bilo u redu. Mi to podržavam, radujemo se i svedočimo. Tako i Hrist sklapa zavet sa tih 144.000 ljudi", pričao je propovednik.

Od vernika se traži zahvalnost i poštovanje Hristove žrtve. U njoj se vidi spasenje i izbavljenje.

"Jehova je žrtvovao svog jedinog sina. Zamislite koliko je to teško. On to nije uradio mehanički, niti zato što je to pravedno. Jehova je to uradio zato što voli ljude. Kako je to lepo..."

Obred počinje i završava se molitvom, kao i pesmom. To su trenuci kada svi ustaju, a tokom molitve vernici iz poniznosti pognu glavu.

Zanimljivo je da su vernici držali mobilne telefone, tu su, zapravo, čitali pesmaricu i Bibliju - Jehovini svedoci koriste najlakše načine da dopru do vernika, a moderna tehnologija im u tome pomaže.

Sve priče, koje odgovaraju na najvažnija moralna pitanja, dileme i pojave, prevedene su na preko 1.000 jezika.

Kod nas se materijal prevodi i na romski i vlaški jezik, a radi se i na znakovnom jeziku i Brajevom pismu.

Postoje i ekrani na kojima se smenjuju slike i tekstovi pesama.

Kada se molitva završila, Jehovini svedoci koji su zaduženi za održavanje reda očistili su i dezinfikovati salu, pa će ona biti spremna za neki novi skup. Tu se održavaju redovni sastanci, tzv. mesne skupštine.

Sve je, dakle, perfektno organizovano i u celom svetu propovedi su slične, priče i njihov format su isti, a razlikuju se samo ljudi. Nema kodeksa oblačenja, žene ne nose marame. Svako se oblači onako kako to čini u svojoj sredini.

Mnogi od članova skupštine imaće i nameru da pozvone možda baš na vaša vrata. Misionarenje je sastavni deo njihovog rada.

Da li je Spomen svečanost Jehovinih svedoka isto što i Uskrs?

Ne. Uskrs predstavlja slavljenje Isusovog uskrsnuća, dok je Spomen-svečanost svečani pomen na Isusovu smrt. Ona se obeležava u skladu sa zapovešću koju je Isus dao svojim bliskim sledbenicima: "Činite ovo meni na spomen.".

Jehovini svedoci obeležavaju Spomen-svečanost svake godine na godišnjicu njegove smrti po biblijskom lunarnom kalendaru. Isus je uveo obeležavanje nakon zalaska sunca 14. nisana 33 god. n. e. Jehovini svedoci su nastavili da obeležavaju Spomen-svečanost na ovaj datum svake godine sledeći praksu ranih hrišćana. Svake godine određujemo datum na koji pada 14. nisan po metodu koji je korišćen u Isusovo vreme, umesto po metodu savremenog jevrejskog kalendara.

Ko su Jehovini svedoci?

Hrišćanska verska zajednica čiji pripadnici obožavaju Jehovu Boga i na razne načine aktivno promoviše biblijsko obrazovanje. Glavni fokus njihovog biblijskog obrazovnog dela je propovedanje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu, odnosno vladavini. (Matej 24:14) Ime ih razlikuje od drugih religija, i odnosi se ne samo na onoga koga predstavljaju već i na propovedničku aktivnost koju dobrovoljno obavljaju u Božje ime.

(Telegraf.rs)