"Meu, meu", "gu gu" Naćulili smo uši, otvorili oči i uplovili u tajne ptičjeg sveta na obodu Beograda

Foto: Filip Olćan

"'Meu, meu', čuje se kao mačka, to je siva čaplja, eno je, obratite pažnju! Kad čujete tiho 'pii, pii', kao da neko otvara vrata, to znači da je negde u žbunu senica. Vidite kako je lepa, senica vuga".

Dvogledi su oko vrata, knjige u rukama, užurbani pokreti i tiho žamorenje struji u grupicama posmtrača. Naši reporteri sa njima su krenuli u subotnji "lov na ptice" u beogradskoj bari Veliko blato, jednoj od 22 lokacije na kojima je posmatranje selica ovog vikenda organizovalo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Preporučujemo

"Lovi" se, naravno, samo pogledom, dvogledom, durbinom i "nišani" dugim objektivima.

Uz pristojnu tišinu, kročili smo sa ljubiteljima prirode u ptičji dom, na velikom jezeru u Krnjači, skrivenom iza trske i grmlja, tajnovitom mestu na kome je priroda zarobljena usred grada. To je pravi raj za ova pernata stvorenja.

Jedne sleću, druge poleću. Jure se i grakću, pijuču i pevaju. Toliko prostranstvo, a toliko interakcija među njima. U njihovom svetu zna se red i poredak, a pevanjem obeležavaju teritoriju. Ista igra traje hiljadama godina. Ova stanica, koju mi zovemo Beograd, je samo jedna tačkica u njihovom svetu bez granica, od murmanskog leda do saharskog peska, mesto je gde se ptice selice okrepljuju i goje. Nije im nimalo lako, priroda je surova, one koje ne prikupe dovoljno snage i zaliha masti možda će sklopljenih krila pasti negde u more.

Videli smo velike i male ptice, šarene i jednobojne, pratili ih dok se jure i beže, mirno stoje ili iznenađuju posmatrače svojim veličanstvenim letom iznad staze. Bez knjiga, bez mnogo znanja o pticama, teško je ispratiti ovaj svet koji ne mari za čoveka, za njegove gradove, države i granice. Njima habitus nije jedno polje, šuma ili planina, država, pa ni kontinent. Žive u letu iznad celog sveta, prelazeći hiljade kilometara.

Za nas neupućene tu su bili vodiči koji su grupe besplatno i sprovodili kroz prirodu ukazujući na vrste i njihove navike.

Ptice koje lepše pevaju skrivaju se u žbunju i neupadljive su. Ako su mužjaci šareni, a ženke jednobojne, znači da imaju podeljene uloge - mužjak brani, a ženka sedi na gnezdu. Neke vrste, pak, dele obaveze oko gnezda. Jedne su baš vešte u pravljenju gnezda, a druge su "šeprtljave". Te druge se zato češće gnezde, kao, na primer, golubovi. Ako tri puta čujete "gu-gu", to je gugutka. Ako gukne pet puta, to je golub grivnaš.

Mnogo informacija, a kako i ne bi bilo - u Beogradu obitava i preleće oko 150 vrsta ptica, priča nam vodič Marija Karapandžić, uvodeći nas u ovaj čudesan svet. Ne morate da idete na Veliko Blato u Beljaricu ili na Obedsku baru da biste ih videli. Dovoljno je da se zagledate nad rekom dok, na primer, prelazite most.

Ispričala nam je da možemo da vidimo stanarice, koje dele koricu hleba s nama, tokom cele godine. Dolaze nam selice koje će kod nas prezimeti, jer će njihovo stanište na severu Evrope postati ledena bajka u kojoj za njih neće biti mesta, neće biti hrane. Njima je Beograd obećani zimski raj. Ovo je period i kada nam odlaze one ptice za koje je i naša zima prejaka - laste, trstenjaci, muharice. To su selice koje se hrane insektima. Neke ptice samo svraćaju na naše bare, reke i jezera, pa nastavljaju dalje put.

Za poznavanje ptica potrebno je mnogo znanja i strpljenja. Prilazio nam je jedan "patak", da ga tako nazovemo, sa ćubicom kao nevešto potkresanom. Ali, leti ova ista ptica izgleda sasvim drugačije.

U pitanju je "ćubasti gnjurac" koji se "očerupao", odnosno, nosi zimsko perje.

"Jako je bitno da se znaju letnje, zimske i juvenilne forme, kako bi posmatrač znao koju je vrstu video. To je važno za podatke o pticama selicama. Ptice, inače, obeležavamo i brojevima. To se radi u gnezdu kod nekih vrsta, a kod drugih postavljanjem mreže, klopke, između trski. Nijedna ptica ne bude povređena, prestenčić na nozi joj apsolutno ne smeta, a uz pomoć tog broja moguće je njihovo praćenje. Starost ptica može da se proceni samo kada se prstenuju juvenilne jedinke (mladunci)", priča nam Karapandžić.

Program posmatranja ptica u celoj Evropi (Evrobird) postoji od 1993. godine.

"Ideja je da se ljudima podigne svest o faktorima rizika po ptice tokom gnežđenja i migracija, kao, na primer, gubitak staništa, elektrokucija, nezakonit lov i hvatanje i držanje divljih ptica. Organizovano je 45.000 izleta i preko milion i po ljudi bilo je na tim događajima u prirodi", priča naš vodič.

Devastacijom ovakvih prirodnih oaza, kao što je Veliko blato, učinili bismo im zlo. Baš zato ovakve šetnje i postoje, da ih lovimo pogledom, da im se divimo i da se i sami nakratko udaljimo od buke motora.

I ne samo to, čovek može da bude i direktan neprijatelj ptica - električni vodovi bez zaštite čest su uzrok uginuća ptica. Još gore je ulovljavanje i to ono koje je nefer. Nažalost, nekada to nije ni lov, ni krivolov, već masovno uništavanje ptica koje se vabe zvukom, a potom obaraju rafalnom paljbom.

(Telegraf.rs)