Beogradski kraljevi tame nedužni završili kao simboli Noći veštica: 5 zabluda o slepim miševima

Foto: Shutterstock

Svi ih se setimo kada je "Noć veštica" ili kada nas zaledi neka stara priča o vampirima. Nije nam, ipak, prijatno ni kada ih ugledamo u niskom letu, a kad malo pustimo mašti na volju, već ih vidimo kako nam uleću u stanove i zapliću se u našu kosu. Pa čak, neko zaista misli da slepi miševi mogu i da piju krv!

Tako malo znamo o ovim dragocenim bićima, koja, u stvari, nisu ni slepa, niti imaju veze s miševima. Nisu opasna, a svakako su veoma korisna. To su sisari s krilima, što je još jedna njihova neobičnost.

Preporučujemo

Svi slepi miševi u Srbiji, a kod nas obitava 31 vrsta, su, po zakonu, strogo zaštićene vrste, a možda ćete nekada biti u prilici da ih, ipak, odstranite iz vašeg okruženja koje su okupirali, jer je njihova priroda da pronalaze zgodne pukotine.

Kako bismo ih malo bolje upoznali kontaktorali smo dr Branku Bajić, istraživača saradnika iz Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković"

Ona nam je iznela neke od predrasuda, ali i objašnjenja prirode slepih miševa.

Predrasuda: Slepi miševi su slepi

Objašnjenje: Slepi miševi su sisari iz zasebnog reda životinja koji se zove Chiroptera. U bukvalnom prevodu sa latinskog jezika bi to značilo "šakokrilci", jer je njihovo krilo nastalo izduživanjem kostiju šake. Nisu srodni sa glodarima i nisu slepi, samo nose to neadekvatno ime na srpskom jeziku. Slepi miševi imaju normalan vid u uslovima dovoljne osvetljenosti, ali im je primarno čulo za orijentaciju ipak sluh.

Predrasuda: Svi slepi miševi piju krv

Objašnjenje: Na svetu je do sada opisano 1.462 vrste slepih miševa. Najveći broj vrsta se hrani insektima, zatim nektarom i voćem, a mali broj vrsta se hrani drugim sitnim životinjama (paucima, stonogama, sitnim pticama, žabama, ribama ili miševima). Svega tri vrste na celom svetu se hrane krvlju ptica i sisara, i sve tri žive na prostoru Centralne i Južne Amerike. Sve vrste u Srbiji se hrane isključivo insektima. Širenju reputacije slepih miševa kao vampira u mnogome je doprineo roman "Drakula" Brama Stokera iz 1897. godine.

Predrasuda: Slepi miševi se upliću u kosu

Objašnjenje: Kao što smo rekli primarno čulo za orijentaciju slepih miševa je sluh. Oni emituju zvukove visokih frekvencija koje ljudsko uho ne može da čuje – ovi signali, odnosno zvučni talasi, putuju kroz prostor, odbijaju se od prepreke i vraćaju u vidu eha do njihovog sofisticiranog čula sluha, što im omogućava da stvore izuzetno preciznu sliku okruženja. Zato kažemo da se slepi miševi orijetišu pomoću eholokacije. Ovaj sistem je toliko fin da slepi miševi u letu mogu da detektuju, lociraju u prostoru i uspešno uhvate i najsitnije insekte. Dakle, oni su više nego sposobni da "detektuju" i nas i našu kosu, pa čak i pojedinačne vlasi kose, i nemaju nikakvu potrebu da se u nju upliću. Dodatno, slepi miševi ne poseduju nikakve strukture na sebi kojima bi mogli eventualno da se upetljaju u našu kosu. Ova predrasuda je opovrgnuta mnogo puta i na našem sopstvenom primeru, primeru istraživača slepih miševa, koji često ulaze u pećine gde obitava više stotina, pa i hiljada, jedinki slepih miševa i nikome se nikada nije niti jedan slepi miš upetljao u kosu.

Predrasuda: Slepi miševi svojim prisustvom uništavaju našu imovinu

Objašnjenje: Slepi miševi ne prave aktivno nikakva skloništa/gnezda/jame. Oni prosto koriste šupljine i pukotine koje već postoje. U prirodi su to pukotine u liticama i stenama za neke vrste, ili rupe, šupljine i pukotine u drveću ili ispod kore drveta za neke druge vrste. Sa širenjem ljudskih naselja, došlo je i neminovno uništavanje prirodnih staništa za sve divlje vrste, pa tako i za slepe miševe. Neke vrste su pokazale veliku prilagodljivost i našle način da nastave da žive uz čoveka, pa su tako prirodna skloništa zamenili za veštačka: za pukotine u fasadama, prostore između betonskih ploča, kutije od roletni, šupljine između drvenih kapaka na prozorima i slično. Slepi miševi nemaju načina da rupu ili pukotinu naprave, ali će rado iskoristiti one koje već postoje ukoliko im je taj prostor odgovarajući (ima puno insekata u okruženju, odgovarajuća im je temperatura, ekspozicija ka suncu).

Predrasuda: Slepi miševu su opasni.

Objašnjenje: Slepi miševi su divlje životinje. To znači da mogu da nose razne viruse i bakterije. Besnilo do sada nije detektovano kod slepih miševa u Srbiji. Virus besnila kojim slepi miševi ponekad mogu biti zaraženi nije isti virus klasičnog besnila koji najčešće povezujemo sa psima, nego srodan, i zove se Evropski slepomišji lisavirus (European Bat Lyssaviruse, EBLV). Za prenošenje virusa besnila neophodan je ujed, ili direktan kontakt ljudske oštećene kože ili sluzokože (oči, usta, nos) i pljuvačke zaražene životinje. Samo prisustvo slepih miševa u vašem okruženju nije opasno po vaše zdravlje. Slepi miševi inače nisu agresivne životinje i izbegavaće kontakt sa ljudima. To znači da ako ne hvatate slepe miševe, niste ni u kakvom riziku. Ipak, ukoliko imate potrebu da ga uhvatite, recimo kako biste ga uklonili iz stana, iz predostrožnosti, nikada to nemojte raditi golom rukom - obavezno koristite deblju rukavicu ili peškir, pažljivo ga pokupite i pustite napolje.

Zašto su korisni?

"Prisustvo slepih miševa u gradovima je normalno i štaviše poželjeno, odnosno korisno je i za čoveka. Oni nam pomažu održavajući brojnost populacija insekata pod kontrolom, na jedan sasvim prirodan način. Hraneći se komarcima, omogućavaju nam da prođemo sa manjom upotrebom insekticida (zamislite koliko bi tek bilo komaraca da nema

slepih miševa!), a hraneći se nekim drugim insektima (određeni moljci i gusenice) koji su štetočine za čovekove gajene kulture i useve nam indirektno štede novac i čine našu hranu zdravijom.

Poljoprivrednici bi morali da potroše mnogo više novca na zaštitu bilja (razne hemikalije, pesticidi i herbicidi) da nema slepih miševa, a uz to bi hrana bila i manje zdrava (više tretirana hemikalijama), da nema slepih miševa.

Kada posmatramo širu sliku i ulogu slepih miševa u celom svetu, onda spisku njihovih zasluga za naš bolji život treba da dodamo i: oprašivanje nekih čoveku značajnih biljaka (banane, mango, guava, neki kaktusi, agava); rasejavanje semena plodova kojima se hrane i pošumljavanje; mogućnost da od njih učimo o efikasnosti imunog sistema i dugovečnosti; poboljšavanje strukture i hranljivosti zemljišta kontrolisanom upotrebom njihovog izmeta; zaradu kroz planski i održivi eko-turizam tamo gde postoji očuvan biodiverzitet.

Važno je napomenuti da se populacije slepih miševa susreću sa sve više različitih pretnji i opasnosti, uključujući i gubitak i fragmentaciju staništa. Napori ka očuvanju vrsta i edukacija su esencijalni kako bismo osigurali da ova važna bića nastave da čine naše živote boljima i doprinose zdravom ekosistemu i životnoj sredini", objasnila nam je Bajić.

(Telegraf.rs)