Od suza radosnica do teških trenutaka: Ove godine izgubili smo Tvigi, a dobili mnogo roda u Beo zoo vrtu

Rode skrhanih krila koje nisu mogle da lete na jug, spasle su se u Beo zoo vrtu i dobile "zadatak" - da ostave potomstvo. I to je ove godine izmamilo osmehe svima koji su se o njima pobrinuli. A bilo je i suza, teških trenutaka - napustila nas je čuvena slonica Tvigi. Naredne godine očekuje se da se u njen prostor usele novi ušati i surlati stanari.

Preporučujemo

Tradicionalno, uoči Nove godine, Beo zoo vrt otvorio je vrata novinarima i reporterima i zajedno sa biologom Kristijanom Ovarijem prošetali smo se "Vrtom dobre nade".

U razgovoru sa njim otkrili smo šta se to dešavalo u beogradskom Zoološkom vrtu u toku protekle godine, ali i kakva su očekivanja od naredne.

- Protekla godina je definitivno bila turbulentna. Bilo je uspona, padova, osmeha i plakanja. Ono što je meni, kao biologu, bila jedna od lepših stvari su rode. One su ovde došle "skrhanih" krila, bez mogućnosti da se vrate u prirodu. Ipak su dobile jedno fantastično potomstvo koje je, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode, "prhnulo" svoja krila i vratilo se u divljinu, gde im je i mesto - kazao je Ovari i dodao da je bilo još prinova.

- Meni su bile izazov "marabu" rode, koje su se po prvi put u 30 godina ovde razmnožile. To je lepa stvar, jer ih u Evropi ne razmnožava veliki broj ovakvih ustanova. Definitivno, kada pričamo o tim nekim čudnim događajima, ne možemo da zaobiđemo slona, pošto nas je Tvigi ove godine napustila u svojoj 68-oj godini života, i to je bio jedan potresan momenat. Nju je srce izdalo što je sve nas jako zabolelo - rekao je Ovari.

Kristijan je ovom prilikom dao i saopštenje da će Zoološki vrt naredne godine dobiti nove slonove, a pripreme za njihov dolazak uveliko su u toku.

- Bili su nam koordinator iz Holandije i ekspert iz Budimpešte, koji su dali savete, tako da ćemo malo adaprtirati objekat, neke stvari ispomerati tamo gde treba, jer dobijamo nove slonove u toku sledeće godine. To će biti jedna zanimljiva glavodoblja, jer ne prevozite slona svaki dan. To su ogromne životinje, s toga je transport komplikovan, sve mora da ide kao podmazano - saopštio je biolog

On je istakao i da su zoološki vrtovi veoma dobri saveznici jedni drugima, a u toku je i nastanak jedne regionalne asocijacije koje će beogradski Zoo vrt biti član.

Naravno, slonovi neće biti jedine prinove, ali Kristijan nije hteo dalje da otkriva jer, kako kaže, onda neće biti razloga da dođemo "i sutra".

Pandemija korona virusa uticala je na to da se broj posetilaca Zoološkog vrta u Beogradu smanji. Ipak, kaže sagovornik, polako se sve vraća u normalu.

- Korona je nešto što je svima nama poremetilo statistiku ali mogu, ponosno, da kažem da se Zoološki vrt polako, ali sigurno, vraća "u sedlo". Dolazimo sve bliže onoj cifri od pre korone - rekao je Ovari

Zoološki vrt kao "obrazovna institucija"

Kristijan je istakao da je "kamen temeljac" Zoološkog vrta obrazovni program, koji se unapređuje iz godine u godinu.

- Zoološki vrt nije tu samo zbog zbirke već i da obrazuje, vaspitava i "senzibilizuje" posetioce za potrebe životinja - zaključio je Kristijan Ovari.

(Telegraf.rs)