Mama pacov okoti i do 12 mladih, posle 2 dana ponovo začne: Toplo vreme pogoduje pravom "bejbi bumu" glodara

Foto: Shutterstock

Blaga zima, odnosno, nejasna razlika između godišnjih doba nešto je što pogoduje masovnom razmnožavanju mnogih životinja, a među njima i glodara – miševa i pacova.

Zbog toga ne čudi što ih ove godine ima više u prestonici, što ih i zatičemo i u izlozima pekara, ali u podrumima zgrada, gde su kanalizacione i toplovodne cevi. U tako dobrim vremenskim uslovima jedan par glodara godišnje može dati potomstvo od oko 1.000 novih jedinki.

Preporučujemo

– Ne bi me čudilo da je broj glodara povećan i da je njihov broj veći u svim obodnim opštinama jer im ovakva zima zaista „ide naruku”. U njihovo suzbijanje uključeno je više firmi, od onih koje su u nadležnosti grada pa do privatnika. Pitanje je samo da li je dovoljan broj onih koje rade na poslovima dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije (DDD). Pre desetak i više godina Sekretarijat za zaštitu životne sredine oformio je tim u kome je bilo desetak stručnjaka iz različitih oblasti i naučnih institucija. Oni su bili uvezani sa sekretarijatom, ali i službama za DDD i pravili obuhvatan plan dezinsekcije. Takav tim, kako znam, sada ne postoji. U međuvremenu je na desetak gradskih opština nadležnost nad tim poslom preuzela „Gradska čistoća”. Nisam siguran da oni po broju zaposlenih mogu da odgovore obimu posla jer moraju da suzbijaju i glodare i krpelje i komarce – kaže prof. dr Dragan Kataranovski za Politiku, sa Biološkog fakulteta i naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”.

Ali, nije grad jedini koji bi trebalo da se brine o brojnosti ovih životinja na našim ulicama i u podrumima. Moramo i mi to sami. Deo odgovornosti leži i u pojedinim investitorima, ali i vlasnicima lokala. Investitori bi trebalo da urade deratizaciju pre bilo kog posla kada je reč o uklanjanju starih objekata i početka gradnje novih. To isto važi i za vlasnike pekara i prodavnica. Oni bi trebalo da angažuju stručne službe za to i da to plate. A ne da rade ono što se često može čuti – da dobiju papir da je deratizacija urađena, a da se na tom polju ne uradi ništa.

– Vrlo je važno i ne rasipati hranu na sve strane, ne bacati je pored kontejnera, po parkovima, javnim površinama... jer je tu glodari lako nalaze. Čini mi se da nedostaje i edukacija i da mladi ljudi o tome ne znaju puno. Nisam baš siguran da učenici u osnovnim školama uopšte i znaju šta su dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija, a kamoli kako se ona sprovodi na ličnom nivou – ističe Kataranovski.

Upravo su to neki od preduslova zdravog okruženja i smanjenog broja i glodara, ali i krpelja, buva i komaraca – životinja koje su prenosioci mnogih zaraznih bolesti.

– Glodari prenose gljivice koje izazivaju različite dermatološke probleme, različite vrste bakterija, salmonelozu, brucelozu, trihinelozu, različite oblike kuge, lajšmaniozu... odnosno prenosioci su oko 45 bolesti. A zarazu mogu da prenesu i pacovske buve i krpelji koji se nakače na pacova – objašnjava profesor.

Brojnosti glodara doprinosi i njihova biologija jer se brzo razmnožavaju. Mišica nosi mlade od 22 do 24 dana i ona je dva dana posle koćenja opet u mogućnosti da ostane gravidna. U godinama kada postoji jasna razlika između godišnjih doba pik razmnožavanja glodara su proleće i jesen, ali u godinama poput ove to može biti neprekidno.

– Ako se, primera radi, mišica okoti, njen okot nakon dva i po meseca postaje polno zreo i može da se razmnožava. To znači da ona nastavlja razmnožavanje, kao i njena mladunčad. U jednom okotu može biti od deset do 12 mladih. Ako se sve to uzme u obzir, onda jedan par glodara na godišnjem nivou može da „proizvede” 1.000 novih miševa ili pacova – ističe Kataranovski.

Život u „mišjoj porodici” organizovan je oko alfa mužjaka. On u svom „haremu” ima oko petnaestak mišica i glavni je kada je reč o razmnožavanju. Beta i omega mužjaci retko dobijaju tu priliku da nastave svoju lozu.

Glodari imaju svoje prirodne neprijatelje. To su prvenstveno mačke, psi poput terijera i jazavičara, neke vrste ptica... ali ne nađu se svi glodari na meniju ovih životinja.

– Mačka će udaviti miša ili mlade pacova, ali se neće baš usuditi da krene na pacova čija je težina oko pola kilograma – ističe Kataranovski.

U borbi protiv glodara, kada je reč o manjem broju, koriste se klopke. Postoje takozvani kavezi dužine oko tridesetak centimetara i visine oko dvadesetak u koje se stavlja mamac, a koji se automatski zatvaraju posle ulaska glodara, zatim preklapače mrtvolovke, a na tržištu se može naći i lepak koji se nanosi na deblji karton ili papirnu tacnu i u čiju se sredinu stavlja mamac. Mamac bi najčešće trebalo da bude kakav komad slanine, kobasice, sira... jer je to hrana koju glodari vole. Suv hleb i kifle se ne preporučuju jer to miševi i pacovi kada mogu izbegavaju, osim ako nisu namazani nečim masnim i mesnatim.

– Postoji i namirnica koju crni pacov voli da jede, a to je turšija. Pre nekoliko godina kada smo bili u selu pored Bora žalila nam se jedna žiteljka kako joj neke „sile” dolaze noću i jedu turšiju. Mi smo se malo dali u istraživanje i uhvatili crnog pacova kako grize najlon na tegli sa turšijom i time se sladi – priča Kataranovski.

Najvažniji savet: Ne ostavljajte im hranu

Znači, jedan od važnih saveta u borbi protiv pacova jeste i ne ostaviti im mogućnost da se dočepaju hrane.

(Telegraf.rs)