"Pere Lachaise" u malom: Nije u Parizu, ali Novo Groblje riznica je srpske istorije, kulture i umetnosti

Foto: Mateja Beljan

Odlazak na groblja kod nas se vezuje za najtužnije trenutke. Ali, to ne mora uvek da bude tako. Zamislite da se po lepom danu uputitete baš tamo kako biste obišli vajarska dela u vidu nadgrobnih spomenika, koja su izradili renomirani domaći, a i strani umetnici.

Jedna od glavnih atrakcija Pariza je groblje Pere Lachaise. Mnoge svetske ličnosti, poput frontnema muzičke grupe Dors Džimija Morisona ili poznatog pisca Oskara Vajlda, sahranjene su tamo, a posetioci francuske prestonice imaju priliku da obiđu ovo groblje u okviru redovnih tura koje se organizuju za turiste.

Preporučujemo

Ne morate posetiti Pariz kako biste imali sličan doživljaj. Novo Groblje u Ruzveltovoj ulici u Beogradu građeno je baš po ugledu na Pere Lachaise. Kada prođete kroz kapiju imate osećaj da ste ušli u prelepi park iz XIX veka. Zelenila je na pretek, a umetnička dela ne zaostaju za pejzažem.

Mnoga grobna mesta, poput onih na kojima su sahranjeni Simo Matavulj i Živojin Mišić, krase dela poznatih domaćih skulptora. Pored navedenih, Simeon Roksandić, začetnik srpske skulpture, ostavio je svoj trag i u vidu spomenika Lazi Paču. Jedno od njegovih najpoznatijih dela je spomenik "Dečak sa razbijenim krčagom" na mestu gde je nekada bila Čukur česma.

Akademik Srpske akademije nauka Đoka Jovanović takođe je ostavio trag na Novom Groblju, a najpoznatije delo koje tamo možete videti je spomenik koji je podigao sam sebi podigao, pod nazivom "Tuga".

Ova, kao i mnoga druga dela domaćih i stranih umetnika možete videti na Novom groblju. Pripremite užinu, naoružajte se znanjem i pođite na besplatnu "izložbu".

Sve mape i detaljne informacije postoje na sajtu JKP "Pogrebne usluge", a ukoliko ne želite da na groblje idete sami, s prijateljima ili porodicom, imate priliku da se priključite nekoj od vođenih besplatnih tura, koje se redovno organizuju na groblju. One počinju 3. marta i traju čak dva časa.

Vođenja su tematska, a ovo su ture planirane do 2. juna

• 3. mart 2024 – u 11.00 časova – Bardovi srpskog glumišta
  • Tematskom turom Bardovi srpskog glumišta napravićemo izlet u svet pozorišnih i filmskih iluzija. Podsetićemo se priča o životima velikih glumačkih legendi počevši od onih sa čijim ulogama smo se saživljavali i identifikovali do onih o kojima smo saznavali iz istorije pozorišta i filma, ili preko velikih priča i anegdota koje su pratile njihove živote.
• 7. april 2024 u 11:00 časova – Alejama Novog groblja
  • Prva tura realizovana na Novom groblju, pod nazivom „Alejama Novog groblja“, od 2011. godine do danas zadržala je aktuelnost u upoznavanju sa prostorom Novog groblja, njegovom istorijom, umetničkim vrednostima i životima nekih od najznačajnijih ljudi naše istorije koji tu počivaju. Ovom šetnjom ćemo kroz neobične životne priče, oživeti sećanje na velike vojskovođe, državnike, dobrotvore, naučnike, književnike, ali ćemo se u isto vreme upoznati i sa životima i sudbinama nekih manje poznatih, ali zaslužnih ljudi.
• 12. maj 2024 u 11:00 časova – Tragom stranaca na Novom groblju u Beogradu
  • Posebno bogatstvo i vrednost Beograda i Srbije čini pomešanost kultura, raznovrsna etnička, nacionalna i verska nematerijalna i materijalna kulturna baština. Brojni stranci koji su ovde dolazili i ostajali učestvovali su u stvaranju kulturne slike grada i zemlje koji plene svojom raznolikošću, širinom, spojem nespojivog i posebnim duhom. Posetioci će se kroz ovu šetnju upoznati sa životima pojedinih ljudi koji su napustili svoje postojbine i domovinu i za svoj život izabrali Beograd, a za novu domovinu Srbiju.
• 2. jun 2024 u 11:00 časova – Veliki naučni i filozofski umovi Srbije
  • U nedelju 2. juna – šetnjom alejama Novog groblja setićemo se života ljudi dubokog i širokog uma koji su svojim znanjem, talentom, genijalnošću, učestvovali u stvaranju moderne Srbije. Oživećemo sećanje na strasnog i diplomiranog alasa koji je svojim izumima zadivio Evropu, zatim, na naučnika koji je prvi prodro u dubine našeg karaktera i mentaliteta pronevši glas o nama i osobenostima geografije našeg podneblja u svet.

(Telegraf.rs)