Ovo je obala najprljavije beogradske rečice: Kako je idilični Mirijevski potok postao plutajuća deponija

"Ovde možete naći sve, od odeće do bele tehnike", uverava nas Milica iz Rospi ćuprije. Ali ovo nije priča o pijaci ili tržnom centru, već o jednom beogradskom potoku, koji sa sobom nosi sve najgore što čovek može da podari gradu: fekalije i smeće. Mirijevski potok oličava bahatost i nemarnost, prebacivanje đubreta iz svog u tuđe dvorište. Sve ono što ljudi bace ide "tamo negde", a to "negde" je Rospi ćurpija, Dunavac i reka Dunav.

Preporučujemo

Huk vodopada na trenutak nadjačava buku motora, Mirijevski potok koji nikad ne presušuje, a kako kažu meštani najgore je kad nadođe tokom jakih kiša. Idilično šuštanje vode nestaje kada otvorimo oči i kada udahnemo. Ovde zaista plivaju flaše, papuče, ambalaža, a voda nema ni plavičastu, ni zelenkastu, ni braon, već mrkosivu, boju zagađenja, koja na kaskadama tvori odvratnu penu. I sve to mnogo, mnogo smrdi.

"Kako inače zna da bude ovde, ovo je sad milina. S nekom jačom kišom ovde se napravi katastrofa. Naravno, to je otvoren prostor i s gornje strane se nanose fekalije. S prvom jačom kišom to smrdi baš jako i nanosi dosta smeća. Frižideri su ovde plovili, lopte, sve od odeće i obuće do bele tehnike", kazala nam je Milica Denić.

"Najlepši kraj", s ponosom govori naša mlada sagovornica. Ali, potok bode oči, štipa nos i katkad predstavlja pravu pretnju. Voda je odnela i deo betonske regulacije, stvorilo se ostrvo smeća i betona, a komšije kažu da je prošle godine jedan čovek ovde izgubio život.

"On je upao u vodu, a kad nabuja tu, verujte, mogu i kola da upadnu. Izvukao se, ali, nažalost od prljave vode rane su mu se inficirale i preminuo je u kući, uprkos lečenju", svedoče ljudi iz Rospi ćuprije.

Ovaj kraj, mini naselje, skriveno je između garaže GSP-a i puta za Višnjičku banju. Pravi duh periferije starog Beograda, s kućicama i skromnim dvorištima, sačuvala je Rospi ćuprija. A potok, nekad bistar i čist, postao je prava horor priča zbog ljudskog nemara.

Sve smeće i fekalije dolaze "od gore", a to gore je Mirijevo sa svojim obodnim divljim naseljima. Kako to izgleda kada se đubre baca u potok objavljeno je tokom vikenda na IG stranici Moj Beograd. Jedan čovek istovario je puna kolica smeća, a ženska osoba pogurala je malo hrpu, da lakše ode...

Mihajlo Jovanović stari je Beograđanin i ima kuću na samoj raskrsnici, kraj same ćuprije. Nekada je voda iz toka, veli on, mogla i da se popije i ne bi se ništa desilo. Nije, istina, bila baš čista izvorska, ali tehnički je bila ispravna.

Sada, kad dođe leto i smrad se proširi, on jedino što može jeste da zatvori sve prozore.

Rospi ćuprija jedna je od onih autentičnih, legendarnih beogradskih tačaka, skrajnuta, ali svima poznata. Postoje legende koje stari mostić vezuju za prijateljice noći. Danas, ova ćuprija krije ne samo legendu već i veliku sramotu koja teče pod asfaltom modernog bulevara - Višnjičke ulice.

(Telegraf.rs)