Ko je odgovoran za divlje deponije u Beogradu? Postoje zakoni i pravila, ali treba menjati i navike u praksi

Foto: Nikola Tomić

Lomljena cigla, kamen, keramika, zemlja, armatura, stolarija, ko zna ko i koliko dugo pored Smederevskog puta između Boleča i Grocke, istovaruje građevinski otpad. Neko je ne samo ovu, već i deponiju preko puta, zapalio, verovatno da bi oslobodio prostor za novi istovar šuta.

Svaka čistina između kuća na Smederevskom putu pretvorena je u deponiju. Još veće nalaze se između Kumodraža i Avale. Na placu koji se prodaje trava je pokošena, a na komšijskom, tik ispod kuće, deponija građevinskog otpada. Otkud na ovom mestu polomljeni betonski blokovi, cigle i armatura, ekipa RTS-a koja je istraživala ovu temu, nije uspela da sazna, ali izvesno je da ovaj otpad ne bi smeo tu da bude.

Preporučujemo

"Zakon o izgradnji i prostornom planiranju ne prepoznaje rušenje, rušenja nema u zakonu. Može da ga radi ko hoće, da izvodi radove ko hoće. Imamo problem nove uredbe koja nije definisala da lica koja treba da rade te planove moraju biti sertifikovana, sve je na - lako ćemo. I zato i imamo ovoliki devastirani prostor koji je sada njegovo rekultivisanje pet, šest puta skuplje nego da smo to radili kako treba", navodi Dejan Bojović iz Srpske asocijacije za rušenje i dekontaminaciju.

Dobro je što je Beograd prvi grad u Srbiji koji ima akcioni plan za upravljanje otpadom od rušenja i građenja. Otpad od građenja može da odveze i Gradska čistoća i to se posebno naplaćuje. Prošle godine ovu uslugu iskoristilo je samo 300 pravnih lica. Nažalost, materijal od rušenja završava uglavnom na brojnim deponijama poput onih u Boleču, Bari Revi, Makiškom polju, Batajnici, Jajincima. A zašto se to događa, kad imamo deponiju u Vinči?

"Sadašnja situacija je izuzetno loša zato što inspekcije ne rade svoj posao kako valja. S druge strane, firme koje izvode radove nisu sertifikovane za tu vrstu poslova tako da se snalaze kako znaju i umeju i bacaju taj otpad gde stignu. Postoji mesto, to je deponija Vinča koja se bavi sakupljanjem betona i drugih čvrstih materijala, međutim, oni ne rade u punom kapacitetu baš iz ovog razloga što se ne radi po Uredbi i ne prati se zakonska regulativa", dodaje Bojović.

Ovu oblast uređuju dva zakona: Zakon o izgradnji i planiranju i Zakon o upravljanju otpadom od rušenja i građenja, a Uredba još detaljnije. Ali, i dalje su mrtvo slovo na papiru. Zato komunalni, građevinski i inspektori zaštite životne sredine moraju češće u kontrolu. Bez visokih novčanih kazni teško da će se išta promeniti. Kao i bez mesta na koje će se građevinski otpad, razvrstan, odvoziti.

"U saradnji sa Ministarstvom građevinarstva saobraćaja i infrastrukture uvezali smo dva veoma ključna zakona - Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o planiranju i izgradnji. Znači neophodno je doneti plan, ali ne samo doneti plan nego je neophodno obezbediti saglasnost na taj plan koji daje nadležni organ koji se bavi životnom sredinom u zavisnosti od nivoa vlasti koji je doneo građevinsku dozvolu. Nakon toga je važno da se taj plan poštuje - on mora da se nalazi stalno na gradilištu tako da ukoliko inspektori dođu da izvrše neku kontrolu oni mogu da vide plan i da vide da li se upravo postupa u skladu sa tim", navodi Dokićeva.

Prema njenim rečima na terenu za sada nisu uočili neke nepravilnosti.

"Onako kako je predviđeno da će postupati sa tim otpadom, tako se i postupa", navodi Dokićeva.

Važno razvrstati otpad na opasan i neopasan

Ukazuje da je jako važno da otpad bude razvrstan na opasan i neopasan.

"Imamo opasan otpad koji mora da bude odvojen i na poseban način da se preveze i da se tretira. U samoj deponiji Vinča i ostalim deponijama postoje posebne kasete gde će se staviti taj otpad i gde on zapravo samo treba da miruje", navodi Dokićeva.

Može da se reciklira preko 80 odsto građevinskog otpada

Ukazuje da 80 odsto građevinskog otpada može da se reciklira.

"Ono što je nama mnogo važno jeste to što ovom uredbom podstičemo reciklažu, odnosno ponovnu upotrebu građevinskog otpada. Može da se reciklira preko 80 odsto takvog otpada. Na taj način, mi koristimo taj otpad da od njega dobijemo sirovinu da može da se koristi u toj industriji ali isto tako štedimo naše resurse i ne moramo više da koristimo kamenolome i sve ostalo", navodi Dokićeva.

Ukazuje da otpad treba da se preda onim kompanijama koje imaju dozvole da rade tretman istog.

"Mi imamo desetak kompanija i to su uglavnom one koji imaju mobilna postrojenja koja rade reciklažu. Investitore očigledno košta da obezbede sami ta mobilna postrojenja. Jedinica lokalna samouprave mora da im odredi mesto gde će ta postrojenja da stoje i onda će oni reciklirati i automatski ga koristiti. Svesni svega toga mi smo preko ministarstva preduzeli korake da obezbedimo za 17 regiona upravo tu opremu za reciklažu kako bismo tu situaciju sredili", navodi Dokićeva.

Navodi da širom Srbije ima divljih deponija i to nisu samo deponije građevinskog otpada to su deponije na kojima se nalazi komunalni otpadi, građevinski otpad.

"I mi vrlo intenzivno upravo radimo na čišćenju tih deponija. Od 2021. smo očistili oko 900 deponija i onda sprovodimo kontrolu da se one više ne stvaraju", navodi Dokićeva.

Ukazuje da u slučaju pojave divlje deponije istu lokalna samouprava trba da prijavi Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

"Veoma je važno da nam lokalna samouprava prijavi, a mi ćemo preko konkursa deponiju očistiti. Ali uspostavljamo jedan sistem - da na kraju svaki kamion koji izađe sa gradilišta a u sebi nosi taj građevinski otpad on mora ili da završi u reciklaži ili na sanitarnoj deponiji. Bez tih potvrda neće moći da se obezbedi upotrebna dozvola", navodi Dokićeva.

(Telegraf.rs)