Vrabac kao vesnik praznika: Radoznala i gladna ptičica spas našla na kuhinjskom prozoru kuće u Lipovici

Maleni vrapčić prvi put pojavio se na vaskršnje jutro na kuhinjskom prozoru jedne kuće kraj Lipovačke šume. Uz crvkut i kuckanje bio je više nego uporan kako bi se izborio da dobije ukusne zalogaje. Nakon što se lepo počastio, odleteo je u obližnji šumarak.

Preporučujemo

Domaćini su bili prijatno iznenađeni njegovom hrabrošću i opuštenošću u njihovoj blizini. Nastavio je da dolazi gotovo svaki dan i strpljivo čekao na par metara razdaljine da se saksija u obliku šolje napuni slasnim semenkama i zrnevljem.

Međutim, kada se nije pojavio nekoliko dana, čitateljku koja nam je prosledila materijal, počele su da opsedaju crne misli i zabrinutost za simpatičnog pernatog gosta.

- Bio je toliko meden kada se prvi put pojavio na Vaskrs. Tog jutra sve nas je probudio sa prvim zracima sunca i očarao svojom simpatičnom pojavom ali i načinom na koji se borio za hranu, osvojio je naša srca. Nastavio je da dolazi svakodnevno a mi ostali ljubazni domaćini sa elitnim "vrapčos menijem". Ali, uvek postoji ono ali... Jednog jutra više ga nije bilo i tako narednih 5-6 dana. Svašta mi je prolazilo kroz glavu a nekako najveći strah mi je bila komšijska maca koja je ozbiljan lovac - tužno priča naša čitateljka.

Osvojeno srce ubrzo je bilo slomljeno i tužno sve do ovog prvomajskog jutra.

- Kao i svake godine 1. maj prvodim radno i to baš u onoj, što bi mladi rekli, sabajle smeni. Ustala sam jako rano kako bih se spremila i stigla na vreme na posao i tako dok sam pila kafu pokušavajući da dođem sebi, neko je ponovo zakucao na kuhinjski prozor. Zvuk veselog cvrkuta i kuckanje, zanala sam i bez gledanja da znači samo jedno. Ljubljeni Vrapče, kako smo od milošte krenuli da ga zovemo, se vratio. Toliko sam bila srećna da sam morala da ga snimim i ovekovečim srećni povratak u našu porodicu. Negde u dubini duše verovala sam da je ipak pametniji od kandži i čeljusti jedne mačke a ova malena loptica perja je to i dokazala. Svi u kući bili smo presrećni i znali da ne može biti neki drugi vrabac sem njega jer su šare bili identične kao na slici kada je prvi put doleteo - srećno zaključuje naša čitataljka.

Da ponekad život piše bajke sa srećnim krajem dokaz je ova divna priča o ljubavi čoveka i jedne divlje ptičice.

Snimak preslatkog vrapca kako na prozoru traži svoj ukusni obrok, pogledajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)