Detalj koji spaja Pjongjang i Beograd: Kad ovo vidite u dalekoj Severnoj Koreji, osetićete se kao kod kuće

Imaju li Beograd i Pjongjang ikakvih sličnosti? Ne bi se reklo, ali jedna stvar neodoljivo podseća na Beograd – stari češki „ČKD” tramvaj! Malo je širi od beogradskog, ali na prvi pogled – to je to, posebno ako se uzme u obzir stara kolor-šema po kojoj je GSP bio prepoznatljiv do početka 21. veka.

Preporučujemo

Otkud „beogradski” tramvaj u dalekoj Severnoj Koreji? Ako malo bolje pogledate slike Berlina, estonske prestonice Talijna, poznatog ukrajinskog grada Lavova ili ruske enklave Kalinjingrada, videćete češke tramvaje – i to baš isti model kao u Beogradu: ČKD KT4. Onaj u Pjongjangu je sličan, ali ipak drugačiji – model T6B5.

Pjongjang, Foto: Shutterstock

Češki gigant i tranzicija

ČKD je bio pravi tramvajski gigant Istočne Evrope, pa ne čudi što se ovi tramvaji mogu videti u brojnim evropskim gradovima iza „gvozdene zavese”, ali i u Beogradu, i u Zagrebu. Počeo je kao fabrika motocikala, da bi tokom nacističke okupacije proizvodio borbena vozila za Vermaht, a onda je fabrika preorijentisana na tramvaje, metro vozove i lokomotive. Brojao je i do 50.000 zaposlenih!

Ono što ČKD i Beograd povezuje jeste foto-finiš kraja ovog giganta. Nije Beograd zaslužan za njegovu propast nakon privatizacije, ali se upisao u istoriju jer je upravo 1997. godine, u vreme Đinđićeve gradske vlade, nabavljeno poslednjih 20 tramvaja ČKD KT4 ikada proizvedenih! Bili su i dalje lepi, modernizovani, ali već tada postaju deo istorije.

Jedini beogradski primerak KT4 u staroj kolor-šemi, Foto: Mateja Beljan

Evo kako su Hospodarske novine iz Češke propratile ovaj događaj:

„Kompanija ČKD predstavila je beogradskoj javnosti prvi dvodelni tramvaj tipa KT4, koji je specijalno proizveden za tamošnje gradsko saobraćajno preduzeće. Još 19 tramvaja istog tipa, prema ugovoru, biće poslato u Beograd najkasnije do 30. septembra”, saopštio je krajem prošle sedmice portparol ČKD-a Vaclav Brom. On je podsetio da, uprkos neizbalansiranoj trgovinskoj bilanci sa Češkom Republikom, Savezna Republika Jugoslavija spada među zemlje s kojima ČKD Praha Holding održava trajne poslovne kontakte. „Tramvaj KT4, koji je došao da pogleda i beogradski gradonačelnik Zoran Đinđić, vizuelno se gotovo ne razlikuje od vozila ČKD-a koja već saobraćaju u Beogradu, ali zahvaljujući modernoj električnoj opremi, ima više od 30 odsto manju potrošnju električne energije”, pisalo se.

Usledili su loši dani za ovu fabriku, koja je tri godine ranije pretvorena u holding i privatizovana, a godinu dana kasnije veliki deo njenih kompanija odlazi u stečaj, privatizuje se ili nacionalizuje.

Foto: Shutterstock

Tramvaj u Berlinu

Donedavno je ovakve tramvaje, doduše modernizovane, bilo moguće videti i u Berlinu, gde su vozili od 1976. godine! Nisu svi završili na otpadu – neki su prodati, na primer ukrajinskim gradovima, u kojima su KT4 i te kako poznati, jer je tamo isporučeno 264 ovih vozila.

Berlin, Foto: Shutterstock

U jednoj reportaži opisano je kako je pandemija korona virusa omogućila da se odloži otpis berlinskih KT4 tramvaja, jer je bilo potrebno više tramvaja kako bi se gužve, a time i širenje virusa, smanjili.

„Među nama vozačima KT4 i dalje ima odličnu reputaciju. Pouzdan je, udoban i nije pokretni kompjuter kao novi modeli. Kod njih je dovoljno da nešto ne štima s elektronikom ili da sneg padne na pogrešno mesto – i odmah imaš problem”, pričao je za Česki radio Hartmut Greške, vozač tramvaja iz berlinske Asocijacije istorijskih vozila u intervjuu iz 2021. godine.

Kalinjingrad, Foto: Shutterstock

Danas je dovoljno da odete do Segedina i provozate se KT4-kom koju radnici GSP zovu „katica”. Najveća mana ovog tramvaja su visok pod, odnosno stepenište, kao i nedostatak klime. Ali, reč je o vozilima koja su pravljena da traju! Jednostavno održavanje, mogućnost modernizacije i jednostavne elektromehaničke komponente olakšavaju održavanje ovih tramvaja.

U Beograd su počeli da stižu osamdesetih godina, kada je u sklopu projekta „Tramvajem u 21. vek” prednost data ovom vidu prevoza u odnosu na metro. Mreža je proširena kroz Resavsku ulicu, novobeogradske bulevare, na Banovo brdo i u Rakovicu, a vozni park unificiran tada modernim KT4 tramvajima. Svi tramvaji, uključujući one nabavljene 1997. godine, izgledali su isto – sve do pojave „švajcaraca” 2001. godine, donacije grada Bazela.

(Telegraf.rs)