Ko je Renato Grbić, heroj sa Dunava: Mnoge je izvukao iz reke ispod Pančevačkog mosta, a jedna devojka je...

Ko je Renato Grbić, tihi heroj Beograda i zaštitnik tužnih, čovek koji je danas spasao mladića koji je skočio sa Pančevačkog mosta?

On je četvrta generacija alasa u porodici Grbić, 64-godišnjak sa stare Karaburme koji je odrastao na Adi Huji.

Preporučujemo

Još kao dečak sedeo je na kraju čamca i ribario sa ocem. Dane i noći provodi loveći ribu kod Pančevačkog mosta, ali i u svojoj sada već nadaleko poznatoj “Konobi kod Renata i Goce”, smeštenoj odmah ispod “Pančevca”.

- Uvek kada krenemo u akciju spasavanja imam bojazan da nećemo stići na vreme. Opustim se tek kada je izvučemo na suvo, predamo lekarima Hitne pomoći i budemo sigurni da je još jedan život spasen - kaže Grbić.

Iako mu, kako sam kaže, najviše prijaju pohvale običnih građana, ostaće zapisano da je 2010. dobio nagradu za herojsko delo, da je proglašavan za “Naj Beograđanina”, nosilac je plakete za najplemenitiji podvig, zahvalnicama se ne zna ni broj...

Poznati beogradski alas je 2014. spasao tinejdžerku (16) iz Borče koja se bacila s Pačevačkog mosta u Dunav kako bi sebi oduzela život.

Čim su mu javili, Grbić je odmah uskočio u čamac i isplovio ka njoj. Zahvaljujući njemu i njegovom prijatelju, devojčica je spasena. Zadobila je samo lakše povrede, ali je ipak prevezena u Urgentni centar.

Kako kaže ovaj alas, ona je najmlađa osoba koju je spasio. Pretpostavlja se da je skočila zbog ljubavnih jada, pošto je skoku prethodila svađa s dečkom sličnih godina, i to nasred mosta.

- U čamcu je plakala i uporno ponavljala da želi da umre. Kad smo je izvukli na obalu rekla nam je da joj je drug poginuo pre dve nedelje, ali i da je izgubila oca pre 12 godina. Bila je u šoku, ali dosta prisebna. Nisam primetio da je duševno bolesna, kao većina ljudi koje izvučem iz Dunava - rekao je Grbić tada za Telegraf.rs.

- Ceo život sam na reci, a s mosta ne bih skočio ni za opkladu. U momentu kada čuje prasak vode usled skoka, srce počinje da mi lupa ubrzano, nema panike, ali mi se po glavi mota gomila pitanja: da li ću stići u pravom trenutku, ko je ta osoba, zašto je to uradila, i sve je podređeno jednom cilju – spasiti nekome život - kazao je Renato za Telegraf nakon što je spasio 25. život.

Međutim, ljudi kojima je dao drugu priliku za život nikad nisu došli da mu se zahvale, a ni njihovi članovi porodice.

- Desilo se da je jedan kriminalac spas od policije našao skokom u reku. Pokušao sam da pomognem, ali je bio agresivan. Policija mi je dala znak da ga pustim. Izvukao sam iz vode jednu komšinicu, ima muža, sina... Nikada niko nije došao barem da popijemo kafu. Samo sa jednom devojkom, koja je imala 18 godina kada se odlučila da oduzme sebi život, viđam se redovno i to mi je najveća nagrada. Ona se sada udala, dobila je dete. Bio sam kod nje na svadbi i neverovatno je da su baš tog dana skočile sa mosta dve devojke iz Vranja. Odmah su me zvali da pomognem u potrazi, ali, nažalost, bilo je kasno - priseća se Renato.

Samoubica u pokušaju ima raznih, neki se jednostavno povuku kada vide da je Renatov čamac ispod mosta "u pripravnosti", pa se sve završi na pregovorima i intervenciji policije na kopnu. Neki slučajevi su jako tužni kao što je jedna baka koja "ni pogledom ne može da dobaci preko mosta, a kamoli da preskoči gelender", ali je rešila da pred kraj života presudi sebi.

- Dunav ne prašta, treba ga poštovati. U gradu, pored čoveka kome pozli prođe oko stotinak ljudi, ali samo jedan će zastati da pomogne. Na reci je situacija drugačija, sam si i moraš da reaguješ odmah. Kada kolima prelazim preko mosta gledam da li zastajkuju oni koji idu peške. Pogled mi je uvek uperen ka mostu - kaže Grbić.

Renato je četvrta generacija alasa porodice Grbić. U tradiciji njegove porodice je život na vodi: otac mu je sa Dunava, a majka iz Herceg Novog.

- Odrastao sam na Adi Huji, pa smo onda prešli na drugu stranu obale. Još kao dečak sedeo sam u ćošku čamca i ribario sa ocem. Njegova poslednja želja bila je da mu pepeo prospem po Dunavu. Nažalost, to nisam uspeo, pa smo doneli sanduk na obalu i tu je stajao nekih sat vremena. Začet sam na Dunavu, sve je vezano za reku. Imam dva sina i dvojicu unuka. Sinovi vole ribarenje, a unuke uskoro počinjem da učim - govori veselo Renato.

Renato Grbić dobitnik je nagrade za Herojsko delo 2010. godine, nosilac je plakete za najpodvig, vlasnik počasnog pasoša i brojnih zahvalnica.

(Telegraf.rs)