Poslušajte poruke "trpeze ljubavi" iz malog mesta kraj Beograda, ove hrišćanske zapovesti treba svi da pamtimo

Liturgija je centralno mesto okupljanja vernika, ono što čini crkvu i pravoslavlje. Posle ovog rituala, ljudi se druže, razgovaraju, a uloga duhovnika, odnosno sveštenika, tu posebno dolazi do izražaja. Mi smo razgovarali s ocem Dejanom Čotrićem, koji služi u malom mestu Zvečka kod Obrenovca i koji je sa nama podelio kako osluškuje narod.

Preporučujemo

Crkva u Zvečkoj, u kojoj smo razgovarali, jedna je od najstarijih u Obrenovcu. Skromna je, ali veoma zmačajna za život meštana, a ranijih decenija okupljala je vernike i iz svih naselja. Nastala je u nesigurno vreme, kada su neprijatelji pretili sa svih strana, a danas je svedok prošlosti i sigurna luka za sve one koji traže smisao u vremenu kada je najveće breme ubrzan i neizvestan život.

"Kako da dođemo do tišine koja nam treba, kako da dođemo do duhovnog smiraja, da se ne ljutimo na naše, da smo u ljubavi i slozi, kao nekada naši stari", pitanja su koja ljude muče u ovim turobnim vremenima.

Nakon liturgije, u crkvenoj sali organizuje se trpeza ljubavi, gde de razgovara o duhovnim stvarima i svakodnevnom životu.

Otac Dejan Čotrić, Foto: Mateja Beljan

"Vreme u kome živimo je nepredvidljivo, ljudi ne znaju kojim pravcem da idu. Kada dođu u ovaj hram nađu svoj neki mir", počinje priču otac Dejan.

Sveštenik je tu da ponudi, ako ne odgovor, a onda makar utehu, da proba da usmeri misli i dela, skerene pažnju na neki detalj. Ako ništa, da sasluša. Nekada je i to dovoljno.

Zato je važno, kaže, da provodi vreme s vernicima, ne samo u crkvi, gde posle liturgije pronalaze svoj mir, već i u njihovim domovima.

"Mimo onih obaveza koje sveštenik ima u svojoj parohiji, kada sveti vodicu za slavu, za Vaskrs, često idem i pričešćujem verni narod, stare, bolesne, iznemogle, one koji ne mogu da dođu do hrama. Nekad samo svratim kod nekoga kući, ako znam da možda ima neku potrebu za duhiovnim životom, da ima nekih problema, da porazgovaram sa njim", kazao je sveštenik.

Kako kaže - svaki čovek traži sagovornika.

"Bitno mu je da ga neko sasluša, danas svi žurimo i nemamo vremena jedni za druge. To je kao i kod svete tajne ispovesti, padne mu neki teret sa srca, zna da neko brine o njemu, da se moli za njega", dodaje sveštenik.

Pitanja su često i u vezi s verskim obavezama i postom.

"Kada je post narod se često zapita: 'Kako da postim?'. Moj odgovor je uvek da postimo duhovno, da se molimo Bogu, da se uzdržavamo od mnogih drugih zlih dela koja mi činimo jedni drugima, da ne obraćamo toliko pažnju na hranu koju ćemo jesti i piti, mada treba i o tome voditi računa, ali više treba gledati na onu duhovnu stranu, da budemo ljudi, da budemo dobri jedni prema drugima, da činimo dobra dela", poruka je duhovnika.

Kako kaže - vera nije velika filozofija, vera je ono što je Hristos rekao - da ljubimo i pazimo jedni druge. Dve najveće zapovesti su "Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, svom misli svojom i svom snagom svojom" i "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe".

"Bitno je da se uđe u crkvu čistog srca, da se tu traži spas i sloboda, svoj duhovni hleb", navodi sveštenik.

(Telegraf.rs)