U Beogradu održan naučni skup povodom Teslinog rođendana i 80 godina UN

U Beogradu je večeras održan naučni skup "Izazovi mira - 80 godina nakon osnivanja Ujedinjenih nacija" u okviru studijskog boravka 43 profesora istorije iz Španije pri Institutu za izučavanje Holokausta i totalitarizma, a povodom rođendana srpskog naučnika Nikole Tesle iz čije porodice je stradalo 92 člana tokom Drugog svetskog rata.

Naučni skup je održan i povodom osamdesetogodišnjice postojanja Ujedinjenih nacija, a počeo je minutom ćutanja u čast svih žrtava nacizma.

Preporučujemo

Bivši ministar spoljnih poslova Makedonije i 62. predsednik Generalne skupštine UN-a Srđan Kerim istakao je da su samo ratni zločini gori od samog rata navodeći da oni kojih ih sprovode imaju anticivilizacijske gene.

Kerim ističe da poredak znači "moć je pravo" i da je to uzrok više od 100 ratova koji su se do sada vodili.

"Krize izbijaju širom sveta. Od otvorenog sukoba između Izraela i Irana, dugotrajnog rata u Ukrajini, klimatske hitnosti obeležene ubrzanim ekološkim i ljudskim gubicima, do intenzivnijeg strateškog rivaliteta između SAD i Kine, koji obuhvata trgovinu, tehnologiju i ideologiju. Međunarodni sistem dizajniran za upravljanje ovakvim situacijama, održavanje mira i saradnje, izgleda neprilagođeno za složenost i brzinu današnjih izazova. Globalne institucije, pre svega Ujedinjene nacije, često su ograničene sporim donošenjem odluka, preopterećenim mandatima, a ključna tela kao što je Savet bezbednosti zaglavljena su u političkom ćorsokaku", rekao je Kerim.

Potreba za funkcionalnim multilateralnim sistemom, kako kaže, nikad nije bila veća.

"Suprotstavljene vizije međunarodne politike ostavile su malo prostora za konvergenciju. U odsustvu konsenzusa, koordinacija posustaje. Na primer, SAD i dalje sebe predstavljaju kao čuvara globalnog poretka, dok rastuće sile kao što su Kina, Rusija i Indija slede različite strateške puteve. U međuvremenu, Globalni jug, koji predstavlja većinu čovečanstva, ostaje uporno marginalizovan", naveo je Kerim.

On ističe da postoji erozija međusobnog poverenja, naročito između globalnog severa i juga.

"Ovo razočaranje dodatno pojačava dublji neuspeh: pravila bez sprovođenja. Ugovori se potpisuju, ali ne sprovode. Kršenja međunarodnog prava ostaju nekažnjena. Norme se koriste selektivno - poštuju se kada je zgodno, odbacuju kada nije", rekao je on.

Prema njegovim rečima, Ujedinjene nacije moraju da evoluiraju i to ne samo u svojim osnovnim vrednostima, već i u svojoj strukturi, prioritetima i sposobnosti odgovora.

"Prvo, obnova institucija da bi se odgovorilo na moderne pretnje, ažuriranje mandata, ulaganje u sisteme ranog upozorenja i opremanje UN za reagovanje na digitalne i veštački inteligencijom vođene rizike. Drugo, proširenje učešća dajući snažan glas Globalnom jugu, mladima i marginalizovanim akterima, čineći inkluziju uslovom za legitimnost. Bez toga nema legitimnosti institucija", rekao je Kerim.

U okviru skupa potpisan je Memorandum o saradnji između Instituta "Diana Budisavljević" i Evropskog institut za izučavanje Holokausta i totalitarizma (IECHT), kao i Memorandum o saradnji između Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir UN i IECHT.

Direktor Instituta "Diana Budisavljević" Gojko Rončević Mraović uručio je počasnu gramatu predsedniku Evropskog instituta za izučavanje Holokausta i totalitarizma Karlosu Vaskezu.

Miloš Acković, sin nekadašnjeg generalnog sekretar Evropske romske unije Dragoljuba Ackovića, uručio je Karlosu Vaskezu knjigu "Samoudaripen Roma u Nezavisnoj državi Hrvatskoj".

U čast nedavno preminulog Dragoljuba Ackovića, održan je minut ćutanja.

Na skupu je premijerno prikazan dokumentarni film norveško-srpsko-izraelske kooprodukcije pod nazivom "Jasenovac oath kept".

Direktor Instituta "Diana Budisavljević" Gojko Rončević Mraović podsetio je da je prošlo 80 godina od ustaških zločina u kojima su stradali Srbi, Jevreji i Romi, a među kojima su bili i članovi njegove porodice.

"Ovom konferencijom Institut želi da ukaže na stravične zločine nad srpskim narodom, a naročito nad decom. Tačan broj likvidiranih se ne zna, ali radi se o stotinama hiljada Srba, neki podaci ukazaju i na milion stradalih", rekao je Rončević Mraović.

Prema njegovim rečima, Nezavisna država Hrvatska lišila je života oko 200 sveštenika Srpske pravoslavne crkve.

"Jedino je NDH imala logore za decu. Na 84 lokaliteta izvršen je masakr nad Srbima", rekao je Rončević Mraović koji je sa sedam godina odveden u dečji logor Jastrebarsko.

Hrvatski ustaški logor Jasenovac, zapravo sistem logora, bio je najveća "fabrika smrti" na Jugoistoku Evrope, neretko nazivana "balkanski Aušvic".

Jasenovačka fabrika smrti radila je od avgusta 1941. do aprila 1945. punih 1.337 dana.

Bio je to kompleks logora ukupne površine oko 240 km kvadratnih, a sporovi o broju žrtava logora Jasenovac još uvek nisu okončani.

Takozvana "Komisija za istraživanje žrtava Drugog svjetskog rata i poraća" Hrvatskog sabora, 1999. objavila je da je u Jasenovcu bilo ukupno 2.238 žrtava. Prema anketi koja je sprovođena u Jugoslaviji 1964, evidentirano je oko 80.000 žrtava Jasenovca.

Prema nalazima "Spomen područja Jasenovac" popisano je, poimence, 83.145 žrtava. To međutim ne može biti konačna cifra.

Centar Simon Vizental smatra da je je najniža cifra žrtva 85.000. Poratna državna "Komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača" zaključila je da je u sistemu logora Jasenovac bilo ukupno između 500.000 i 600.000 žrtava.

U San Francisku je 25. aprila 1945. počela osnivačka konferencija Ujedinjenih nacija na kojoj su utvrđene postavke nove međunarodne organizacije izrasle iz zajedničke borbe protiv zla nacizma.

Bilo je to okupljanje predstavnika 50 zemalja saveznica, koje je trajalo od 25. aprila do 26. juna 1945. Osnovni cilj bio je konačno uobličenje načela i sistema rada Organizacije Ujedinjih nacija u osnivanju, o čemu su se vodeći lideri saveznika dogovarali još od 1941.

Na konferenciji je 26. juna uobličena Povelje Ujedinjenih nacija, koja je označila nastanak te međunarodne organizacije.

(Telegraf.rs/Tanjug)