Mnogo pre dolaska Turaka sa hrišćanima su kod nas živeli Jevreji: Ovo je njihova burna istorija u Beogradu

Ne postoje istorijski izvori koji bi jasno potvrdili da se u Beogradu pre turskih osvajanja nalazila jevrejska bogomolja - sinagoga, ali sve ukazuje na to da su Jevreji od vajkada prisutni u gradu na ušću Save i Dunava.

Tokom prvog veka Nove ere oni su naseljavali gotovo celo Balkansko poluostrvo, na čiji su jug došli još u doba Vavilonskog ropstva, 587. godine pre nove ere! Jevreji su išli za rimskim legijama i bili su odlične zanatlije. Tako su se širili Evropom, ali su potom u 11. i 13. veku morali da beže pred krstašima. U 14. veku prognani su iz Budima ka Vidinu...

Preporučujemo

Svi ti putevi vode kroz Beograd i nema razloga da se posumnja u prisustvo Jevreja na tlu našeg grada.

Usledila su turska osvajanja Balkana, ali to je za Jevreje značilo opstanak na ovim prostorima. Treba napomenuti da je turska sila pri osvajanju Beograda pokazala izuzetnu religijsku dominaciju i da su sve crkve momentalno pretvorene u džamije. Ali, ipak, Otomansko carstvo priznavalo je hrišćanstvo i judaizam, kao i jermensku crkvu i te su religije pod manje ili više teškim okolnostima opstajale.

"Sulejman Veličanstveni", Ticijan ili neki njegov učenik, c. 1530. Foto: Wikimedia/Kunsthistorisches Museum Wien

Sloboda veroispovesti koju su Jevreji dobili bila je dovoljna da oni organizuju verski život, a dobar glas koji ih je pratio kao zanatlije išao im je naruku. Oni su uglavnom uspevali da opstanu u turskom okruženju, nenametljivo praktikujući svoju religiju i baveći se svojim zanimanjima.

"Dok su u mađarskom Beogradu Jevreji imali svoju četvrt na savskoj obali, posle dolaska Turaka i delimičnog izgnanstva u Carigrad preostali Jevreji preselili su se na Jaliju (obalu) Dunava i oko susedne raskrsnice, Dorćola, verovatno da bi bili bliže pristaništu, trgovačkom centru, a naročito kasarnama, gde su mogli naći zaposlenje i zaraditi hleb za uvek mnogobrojnu porodicu. Oni su voleli svoju mahalu Jaliju, čiji je nivo bio mnogo niži od današnjeg, te su stalno trpeli od poplava. Nisu pomagala ni česta nasipanja i drugi melioracioni radovi", pisala je Ženi Lebl u knjizi "Do 'konačnog rešenja': Jevreji u Beogradu 1521-1942".

Dakle, dok su Srbi bili na savskoj obali, dunavsku su naseljavali Turci, ali i Jevreji, Dubrovčani, Jermeni, Cincari, Grci, Arnauti. Beograd je bio dominantno osmanski, islamski grad, ali mahale su mu davale neverovatnu šarenolikost.

Ulica Miloša Velikog 1895. godine. Foto: Arhiva

Prilikom austrijskih okupacija Beograda, Jevreji su doživljavali tešku sudbinu. Za razliku od austrijskih i ugarskih vlasti, koje su Jevreje progonile, osmanska vlast ih je, ipak, integrisala u svoj sistem. Naročito je važna bila sloboda zajednice da se bavi svojim poslovima, uključujući i rešavanje internih sporova.

"Pošto su u Otomanskoj imperiji vlasti prepustile pravo suđenja (ako se radilo o međusobnim parnicama) samim Jevrejima, oni su se obilno koristili tim pravom. Jevreji nisu imali razloga da osećaju kompleks niže vrednosti u društvu koje ih je okruživalo. Oni su kod suseda kupovali i prodavali robu, bili zakupci dobara, putovali su u društvu Turaka i ostalih u gradove širom imperije i izvan nje i na sajmove i panađure. Često su bili prinuđeni da traže tursku zaštitu, a ponekad su donosili izjave Turaka kao svedočenja pred jevrejskim duhovnim sudom. Jevrejima i drugoj raji bilo je dozvoljeno čak i da se tuže na Turke šerijatskom sudu", pisala je Lebl.

Srpska revolucija nakon Prvog i Drugog srpskog ustanka za Jevreje donosi promenljive uslove života - dok su pod vladavinom kneza Miloša Obrenovića imali značajne povlastice i bili cenjena i uvažavana zajednica, dotle su pod vlašću ustavobranitelja bili u lošem položaju, čak i sa zabranom izlaska iz mahale. Razlog tome bili su pre svega ekonomski interesi i konkurencija koju su Jevreji činili srpskim zanatlijama.

Foto: Wikipedia

Jevreji su u to doba imali dve ili tri sefardske sinagoge na Dorćolu. Najpoznatije su bile Stara i Nova sinagoga. Od kraja 17. veka postoji sinagoga "El kal viežo", koja je srušena tek nakon Drugog svetskog rata. Pokraj nje, spominje se, bila je otvorena još jedna sinagoga. "El kal viežo" je bila pravougaona zgrada koja se završavala polukružno, bila je fino uređena i iznad ulaza je stajao natpis na hebrejskom jeziku.

Poznato je da je knez Miloš voleo da boravi u ovoj sinagogi.

"Knez Miloš je običavao da prisustvuje službi Božjoj u sinagogi i često davao priloge za zajednicu i za sveštenike, a posebno za hazana, čije mu se pojanje veoma dopadalo, naročito subotom kada je ovaj pevao melodiju 'Širat hajam'. Knez je odlučio da za hram daruje lep i velik sjajan bronzani luster, u vrednosti od 800 srebrnih franaka, koji je odmah obešen nasred sinagoge za večnu uspomenu", navodi se u spomenutoj knjizi Ženi Lebl.

Spominje se kasnije i sefardska sinagoga "El kal nuevo", koja je srušena za vreme Prvog svetskog rata. Aškenazi su imali svoj molitveni centar u jednoj privatnoj kući.

Sinagoga Bet Jisrael, Foto: Wikipedia

Veliku promenu donosi promena ustava 1888. godine - sva ograničenja Jevrejima se ukidaju i oni mogu da napuste mahalu. To je vreme kada, posebno oni mlađi, rado nastavljaju život na Zereku i u centru Beograda, razvijaju zanatstvo i, konačno, grade veliku sinagogu Bet Jisrael, koja je u teškom stanju preživela Drugi svetski rat, a potom srušena. Danas se na njenom mestu nalazi Galerija fresaka.

Što se aškenaza tiče, oni su sagradili Sinagogu Sukat Šalom, koja je danas jedina preostala jevrejska bogomolja u Beogradu.

Iako su između dva svetska rata Jevreji bili poštovani i cenjeni članovi zajednice, često smatrani i za Srbe mojsijeve vere kojih je bilo više od 10.000, fašistički mrak ugasio je njihove živote. Tek malobrojna zajednica preživela je strahote rata i danas imaju samo jednu sinagogu u Beogradu.

(Telegraf.rs)