Jedan od najlepših beogradskih manastira svedok burne istorije: I Karađorđe i car stali su pod ovim krstom

Nekada je ovo bila pusta, nepregledna ravnica koju je grlila plavna Sava, ali to nije bilo polje bez života - pravoslavni krst još u 15. veku označavao je duhovni centar, srednjovekovni srpski manastir, koji je opstao do danas, poznat po imenu Fenek.

Bogato imanje, nepregledna zemlja i ekonomija koja je okupljala okolna surčinska sela, činila je ovaj manastir svojevrsnim centrom u 19. veku, a on je, blizu granice carstava, povezivao znamenite ličnoti - tu su boravili i Karađorđe i austrijski car Josif II. O značaju ovog manastira za Beograd, Srbiju, srpski narod govorio nam je monah Nikolaj, koji je član bratstva ovog manastira.

Nažalost, 20. vek doneo je pustoš i ponor, ali zahvaljujući igumanu arhimandritu Makariju, od 2006. godine Fenek se uzdigao u jedan od najlepših manastira u Beogradu, simbol je Jakova i Surčina.

"Nalazimo se na teritoriji Grada Beograda, najmlađa smo gradska opština. Inače, organizaciono nalazimo se u okviru Sremske eparhihje, tako da naš manastir ubrajaju u grupu fruškogorskih manastira, iako smo udaljeni od Fruške Gore, ali u istorijskom i kulturnom smislu pripadamo fruškogorskim manastirima", započinje priču naš sagovornik, otac Nikolaj.

Manastir je nastao još u 15. veku, a nije isključena mogućnost da je svetninja tu bila i ranije, još od 12. veka. Ipak, pisani tragovi nas upućuju na vreme kada su u Sremu živeli njegovi zadužbinari, porodica Branković.

"Istorija manastira je dosta kasno napisana, u 18. veku. Napisao ju je čuveni iguman Feneka Vikentije Rakić. Nažalost, nije detaljno arheološki istraženo, možda ima i slojeva iz ranijeg perioda, ali mi krećemo od 15. veka, od perioda Majke Angeline Branković. Manastir se smatara zadužbinom sremskih Brankovića. Kasnije je sin despotice Angeline Maksim podigao Krušedol na Fruškoj Gori, tu je bilo sedište Mitropolije, koja se jedno vreme zvala Krušedolska, a posle Karlovačkog mira 1713. godine ona je prebačena u Sremske Karlovce i dobila je naziv Karlovačka mitropolija", kazao nam je otac Nikolaj i tako nas uveo u davnu prošlost koja je neraskidivo povezana sa Fruškom Gorom.

U ktitorstvo manastira, međutim, uvodi se još jedna značajna ličnost srpske istorije - destpot Stefan Lazarević.

"Taj period naše istorije je dosta teško zamisliti bez tada moćne srednjovekovne ugarske države, despot Stefan je bio u bliskom savezu sa ugarskim kraljem Žigmundom Luksemburškim i oni formiraju jedan viteški red, red Zmaja. Tako da mi s ponosom upisujemo u kitorstvo i despota Stefana Lazarevića.

Kasnije je nastala ova crkva u kojoj se sada nalazimo, a tu su bili temelji prvobitne crkve. Ova crkva podignuta je krajem 18. veka i to je tipična barokna crkva. Manastir je nekada bio dosta bogat, imao je 500 hektara zemlje i ovako bogatiji manastiri Srema bili su ukrašeni, imali su svoje biblioteke i portrete duhovnika, ali nažalost, tokom istorijskih događanja manastir je stradao u Prvom i Drugom svetskom ratu. Kako je narod stradao, tako je i naš manastir stradao, pa je malo ostalo tog ekonomskog i kulturnog blaga", kazao nam je otac Nikolaj.

Opstao je ikonostas, ali je tokom pustošnih ratova bio izložen neprijateljskoj ruci - svako ko je neprijatelj Boga i hrišćšanstva dozvolio je sebi da uništi sve što bi mu bilo nadohvat ruke, pa je tako stradao čitav donji deo ikonostasa.

"Ikonostas je rad Aksentija Markovića iz Novog Sada, koji je radio Uspensku, Almašku crkvu u Novom Sadu, a u Zemunu Bogorodičinu. Ikone je slikao akademski slikar Petar Radosavljević iz Pančeva", objašnjava monah Nikolaj.

Manastir je održan zahvaljujući monahinjama (do 2006. bio je ženski), a o njihovom prisustvu svedoče i grobovi sestara koje su u teškim uslovima održavale manastir živim.

Materijalna i duhovna obnova krenula je dolaskom novog, mladog bratstva, na čelu s igumanom Makarijem i zavhvaljujući podršci Eparhije Sremske i vladike Vasilija.

Danas je Fenek i veoma važna turistička tačka, mesto bogatog duhovnog života, ali ponovo i važna ekonomija koja uz mnogo skromnije imanje nego ranije, razvija vinarstvo i pčelarstvo.

Svedok istorije

"Manastir je tokom svoje istorije bio svedok burnih događaja koji su zahvatali našu crkvu i naš narod, tako je posle sloma Prvog srpskog ustanka praktično vrh ustaničke Srbije boravio u ovom manastiru. Dolazi su Pop Luka Lazarević, Jakov Nenadović, Karađorđe Petrović sa sinom Aleksom. Ovde je ranije bio i austrijski car Josif II, sin Marije Terezije, unik Karla V, koji se ovde sureo sa knezom Valjevske nahije Aleksom Nenadovićem", objašnjava Nikolaj.

(Telegraf.rs)