Znate li ko je čudotvorna tetkica Bibija i zašto se njen kult neguje u srcu Vračara

Jedna od najvećih romskih slava u Srbiji je - Erdelezi, drevni romski praznik koji su kao nematerijalno nasleđe doneli još iz Indije, ali koji se poklapa s Đurđevdanom i s njim se pojednostavljeno poistovećuje. Đurevdan jeste samo vreme kada se slavi Erdelezi, Praznik proleća, važan za Rome svih evropskih tradicionalnih religija. Ali, mnogi će s ponosom kazati da praznuju tetkicu Bibiju, svetiteljku koja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi nije kanonizovana, ali koja je za Rome veoma važna. Porodicu koja praznuje Tetkicu Bibiju najčešće blagosilja i pravoslavni sveštenik.

Upravo ovoj svetiteljki je posvećena i jedna mala kapela u Ulici gospodara Vučića u Beogradu. To je centralno duhovno mesto beogradskih Roma.

Preporučujemo

Ne postoji tačan datum proslave praznika Tetkice Bibije, što se povezuje i sa legendama po kojima je ona u različite dane obilazila različita naselja. Najčešće je obeležavanje slave povezano s uskršnjim praznicima, pa, osim štio se datum praznovanja razlikuje od mesta do mesta, praznik je često pokretan.

Foto: Milena Đorđević

Za tetkicu Bibiju se vezuje veoma interesantan kult - da je za života obilazila siromašne i porodice pogođene bolešću, pomagala u isceljenju bolnih, a naročito dece. Postoji priča koja govori o tome da su u 15. veku, u vreme kuge, Bibiji svi zatvarali vrata, osim jedne siromašne poroice koja joj je ponudila okrepu i zauzvrat bila blagosiljana čudotvornim moćima svetiteljke.

Dakle, naglašava se njena zaštitnička uloga prema Romima, a naročito deci, pa se njena proslava često posvećuje najmlađim članovima porodice.

Kada je u pitanju kolektivni duhovni život jednog romskog naselja, svake godine bira se domaćin koji će da okupi komšije na proslavi. Tada se u veselju čuje pozdrav "Bibijako sastipe" - što znači "Uzdravlje, Bibijo".

Pošto Romi nisu imali svoje crkve, obred su vršili kraj drveta, a naročito je važno bilo drvo kruške. Tu bi se doneo kolač, ostavljali bi se darovi svetiteljki, palile se sveće i čitale molitve, a određivao bi se domaćin koji će okupiti narod naredne godine.

Foto: Milena Đorđević

Za beogradske Rome jedno od važnih naselja bila je Čubura. Tu su, baš kraj jedne stare kruške, podigli i staru kapelu Tetkici Bibiji čiji su ostaci do danas sačuvani. Potom je podignutra nova kapelica, pa tako ona danas predstavlja jedino saborno duhovno mesto prestoničkih Roma.

Prema podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, na sednici Vlade Rerublike Srbiјe održanoј 27. aprila 2023. godine utvrđeno јe Mesto kulta Tetkice Bibiјe i spomen obeležјa Roma u Ulici gospodara Vučića u Beogradu za prostorno kulturno-istoriјsku celinu, a Beograd јe na taј način dobio 446. nepokretno kulturno dobro.

Foto: Milena Đorđević

Kulturno dobro obјedinjuјe kultno mesto posvećeno Tetkici Bibiјi, kapelu, ostatke stare kapelice i spomen obeležјa stradalim Romima – јedini spomenik u Republici Srbiјi posvećen isključivo Romima stradalim tokom balkanskih i Prvog svetskog rata kao i spomen ploču stradalim Romima tokom Drugog svetskog rata.

Na Čuburi se svetkovanje tetkice Bibije zvanično obeležava od 1888. godine, a 2019. godine Tetkica Bibiјa јe upisana na Listu nemateriјalnog kulturnog nasleđa Srbiјe.

Foto: Milena Đorđević

"Prostorno kulturno-istoriјska celina ima značaјnu ulogu u religiјskom i društvenom životu u tradicionalnoј i savremenoј kulturi Roma Beograda. Ona svedoči o suživotu različitih etničkih grupa na prostoru Srbiјe, deljenju zaјedničke prošlosti i prestavlja značaјan spomenik romske kulture i istoriјe, ali јe i značaјano svedočanstvo o kulturi i istoriјi Beograda i Srbiјe. Kao kultni, memoriјalni i društveni prostor tesno vezan za život Romske zaјednice u Beogradu i Srbiјi, prostorno kulturno-istoriјska celina poseduјe izuzetne kulturne, društvene, istoriјske, religiјske i memoriјalne vrednosti", stoji na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.

(Telegraf.rs)