"Španski" i "nemecki" Jevreji u Beogradu: Neprocenjivo kulturno bogatstvo koje je uništila čizma fašizma

Podela Jevreja na sefarde i aškenaze dobro je poznata u Jugoslaviji, ali priča o njima ne trpi pojednostavljenja poput - sefardi su starosedeoci, a aškenazi došljaci. Velike kulturne i jezičke razlike među ovim grupama Jevreja, koji su čak imali i svoje zasebne sinagoge, govore mnogo o njihovim putevima, često nakon svirepih progona kako iz Svete zemlje, tako i iz evropskih predela.

Sefardi jesu "stariji" naseljenici kada je u pitanju Balkansko poluostrvo, ali su aškenazi zabeleženi još u 17. veku, a možda i ranije. Međutim, oni su uvek bili u manjini.

Preporučujemo

Drugo pojednostavljenje je da su aškenazi dolazili iz Nemačke, a sefardi iz Španije. Činjenica je da se izdvajaju grupe iz južne Italije, Španije, Portugalije i mediteranskih predela (sefardi), kao i one iz Centralne i Istočne Evrope (aškenazi). Ali, ne treba zaboraviti da je bilo i onih Jevreja koji su živeli na Balkanu još u prvom veku pre Hrista i koji sebe ne smatraju ni sefardima ni aškenazima.

Sinagoga Bet Jisrael, zbrisani trag prošlosti, Foto: Wikipedia

Ako govorimo o sefardima, oni su na Balkan doneli veoma bogatu kulturu, uglavnom sa Iberijskog poluostrva. Uporno su se držali svog jezika, španskog, ali ne onog kastiljanskog koji se danas govori, već jezika iz doba Servantesa, koji se govorio u vreme njihovog izgnanstva i koji predstavlja pravu riznicu za lingvistička istraživanja.

Nisu odstupali od svoje tradicije, folklora, umetnosti, kulinarstva... Oni su bili u neskladu sa starosedeocima i taj svoj deo kulture nastojali su da im nametnu.

Aškenazi su bili prisutni u 17. veku, ali se njihov broj značajnije povećava u 18. veku. Tome je doprineo i knez Miloš, koji je Jevreje značajno poštovao i pozvao brojne doseljenike iz Austrije da se nasele u naš grad, kako bi doprineli privredi mlade Srbije.

Staro sajmište, simbol stradanja, Foto: Shutterstock

Pridošlice s "radnom dozvolom" imale su i povlastice, što je dovelo do napetosti među Jevrejima. U Beogradu 19. veka živeli su "nemecki evreji" i "španski evreji", svaka grupa imala je svoje bogomolje i tradicije i nažalost obe su gotovo zbrisane tokom Drugog svetskog rata.

Inače, Jevreji su imali uvek bolji tretman u Otomanskoj imperiji, nego u Austiriji i Ugarskoj. Tokom krstaških ratova takođe su bili progonjeni. U Srbiji su bili cenjeni pod vladavinom kneza Miloša, ali su imali velika ograničenja od strane ustavobranitelja.

Jedina preostala sinagoga u Beogradu zapravo je aškenaska - Sukat Šalom. Što se sefardske sinagoge tiče, najlepša i najraskošnija bila je Bet Jisrael, ali je porušena nakon što je teško oštećena tokom Drugog svetskog rata i na njenom mestu danas se nalazi Galerija fresaka.

(Telegraf.rs)