Gde su nestali studenti? Mnogi fakulteti nepopunjeni, za ovaj smer nekad je vladala jagma, a sad...

Poražavajući podaci sačekali su nas nakon što je završen prvi upisni krug na fakultete u Srbiji, a koji pokazuju kako će mnogi od oktobra "zrujati" prazni ili do pola popunjeni. Posebno čudi činjenica što je ove godine gotovo nezapamćeno mala zainteresovanost i za smer Softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a zbog čega je morala da bude obavljena i dodatna prozivka. Profesor ETF-a u penziji, Branko Kovačević, objasnio je moguće razloge zašto trenutno imamo ovakvu situaciju na do skora najtraženijem smeru u našoj zemlji, a koji nisu nimalo zanemarljivi. 

Kako stoji u saopštenju sa sajta Elektotehničkog fakulteta u Beogradu, nakon prozivke koja je održana 4. avgusta popunjena su sva mesta na studijskom programu Elektrotehnika i računarstvo, dok je na studijskom programu Softversko inženjerstvo ostalo još čak 38 mesta za samofinansirajuće studente, te je za ista organizovana dodatna prozivka 6. avgusta.

Preporučujemo

Finansije i odlazak "preko" doveli do praznih fakulteta u Srbiji 

Prema rečima profesora ETF-a u penziji, Branka Kovačevića za Telegraf.rs, više je razloga koji su doveli do sve manje zainteresovanosti mladih u Srbiji za do skora najpopularniji smer, a koji i dalje garantuje sigurno zaposlenje i dobru zaradu.

"Malo je upisanih ove godine, a i inače jer je na ovom smeru malo obezbeđenih budžetskih mesta, svega 10 odsto. Treba imati u vidu i to da je godina na Softverskom inženjerstvu oko 2.000 evra, pa je i to dovoljan razlog zašto se malo mladih u Srbiji odluči da uopšte upiše ovaj nekada jako popularan, a još uvek profitabilan smer", objašnjava nam na početku profesor Kovačević.

Iako su finansije veliki i ključan razlog zašto će slušaonice na predmetima Softverskog inženjerstva biti gotovo prazne u novoj akademskoj godini, profesor Kovačević dodaje da je u pitanju i odlazak talentovane dece iz Srbije, takozvani "odliv mozgova".

"U pitanju je pravi "skauting" kakav imamo i u sportu. Ljudi iz inostranstva i sa poznatih univerziteta širom sveta dolaze u Srbiju i odvode naše najtalentovanije mlade ljude, buduće studente, da studiraju i obrazuju se na Kembridžu, Oksfordu i sličnim prestižnim univerzitetima. Tako da imamo situaciju da mladi koji su pobeđivali na takmičenjima i koji su upravo želeli da studiraju pomenut fakultet ili smer to ne rade kod nas, već 'preko', objašnjava dalje Kovačević.

Međutim, tokom godina pojavili su se i privatni fakulteti u Beogradu sa sličinim ili istim smerovima kao na Elektrotehničkom fakultetu, pa je i to još jedan u nizu razloga zašto će ETF od oktobra imati poluprazne slušaonice i amfiteatar, priča nam u razgovoru profesor u penziji Branko Kovačević.

Osim ETF-a još 10 fakulteta ostala nepopunjena

Podsetimo, prema pisanju nedeljnika NIN, ove godine ubedljivo najslabije interesovanje je na visokoškolskim ustanovama koje školuju nastavnički kadar, pa se tako na Fizičkom fakultetu samo jedan kandidat prijavio za nastavnički smer.

Situacija i na drugim fakultetima nije bolja, te je ove godine na velikom broju zabeležen pad kandidata, a prema dostupnim informacijama, bar deset fakulteta ostalo je nepopunjeno.

Prema dostupnim informacijama, na određenim fakultetima ostalo je budžetskih mesta, a pojedini su već raspisali i drugi krug upisa. Jedan od njih je Fakultet za fizičku hemiju, gde se, na ukupno 80 budžetskih mesta, ove godine kandidovao svega 31 kandidat, što znači da ima 49 slobodnih budžetskih mesta.

Geografski fakultet je ove godine ponudio 250 mesta za svih šest smerova. Međutim, broj prijavljenih kandidata je svega 86, zbog čega je Uprava fakulteta već najavila dodatni upisni rok koji počinje u sredu, 6. avgusta.

Alarmantno na Rudarsko-geološkom fakultetu

Alarmantna situacija je i na Rudarsko-geološkom fakultetu na kom je prijemni ispit polagalo samo 21 kandidat, na predviđenih 298 mesta. Interesovanje za upis je slabo, a naročito za smer geofizika za koji se opredelio samo jedan kandidat. Na Šumarskom fakultetu popunjeno je svega 121 mesto od ukupno 340 mesta.

Na Hemijskom fakultetu ostalo je ukupno 83 slobodna mesta posle prvog upisnog kruga. Hemijski fakultet nudi ukupno 185 mesta od kojih je 165 budžetskih.

Ove godine iznenadio je Filološki fakultet, pa je od ukupno 1.393 mesta ostalo 637 upražnjenih. Samo 765 kandidata prijavilo se za ovaj fakultet, a najmanje prijavljenih bilo je na smerovima za nastavnike srpskog jezika i književnosti. Na smer za srpsku književnost i jezik prijavilo se svega 15 kandidata, a na odeljenje za srpski jezik i književnost 43 iako je na ta dva smera dostupno ukupno 190 mesta.

Situacija nije ništa bolja ni na Poljoprivrednom fakultetu, gde se od ukupno 790 planiranih mesta, samo 200 kandidata prijavilo za ovaj fakultet, piše NIN u pomenutom tekstu.

(Telegraf.rs)