Ovako izgleda manastirska vinarija u Feneku: Nema fabričke "trake", sve se radi punog srca

Često se može čuti da su manastirski proizvodi – hrana i piće – nadaleko hvaljeni. To što ih tvore ruke monaha, monahinja i svih onih koji sa blagoslovom rade na manastirskom imanju uključuje i duhovnu komponentu. Proizvod je proizvod, ali onaj iz manastira pravljen je s verom, za Boga i bez želje da se samo lako zaradi novac... Manastirska imanja, na kraju, imaju i finansijsku ulogu, jer se od njih monaška obitelj izdržava, ali, takođe, povezuju vernike s monasima.

Preporučujemo

Manastir Fenek je, tako, poznat po svojoj vinariji, mada imaju i druge cenjene proizvode.

O tome kako funkcioniše njihova ekonomija i koliko je ovo značajno za manastir, vernike i njihovu povezanost, govori nam jeromonah Nektarije.

Foto: Mateja Beljan

– Krenuli smo sa gradnjom vinarije 2016. godine, ideja svih naših aktivnosti vezanih za izradu manastirskih proizvoda je finansijska samostalnost, pošto su velika sredstva potrebna za obnovu svetinje, uključujući crkvu i konake. Tako da smo mi tražili ono na šta najviše možemo da se oslonimo i tu se vremenom iskristalisalo: vinarija, destilerija i proizvodnja meda. Mi imamo oko 300 košnica. Radimo i neku biljnu apoteku, imamo plastenike, vinograde, neko svoje voće... – govori naš sagovornik.

Foto: Mateja Beljan

Za 19 godina manastir je, zahvaljujući trudu bratstva, na čelu s igumanom Makarijem, preporođen. To je danas mesto koje vernici rado posećuju, a nedeljom se u njemu okuplja veliki broj dece, koja često potiču iz mnogočlanih porodica. Da bi to postigli, da bi manastir bio duhovno mesto kakvo dolikuje, monasi se, između ostalog, trude i ekonomskim radom. A svako ko želi može da im se priključi i s verom u Boga učestvuje u proizvodnji, živeći tako manastirski život pokraj monaha. A posao, uistinu, nije tako težak.

– Lakše se ljudi navikavaju da rade u vinariji, iako i tu ima dosta fizičkog posla, ali je lakše to nego kopati vinograde motikom. Život u manastiru je svestran, kroz sve mora da se prođe kao i u vojsci. Mladi ljudi mogu da priđu i da vide nešto moderno, da shvate da moderne tehnologije nisu strane crkvi. Mi se ne gnušamo ničega, ali te tradicionalne vrednosti koje su dobre ne menjamo. Ovde je spoj tradicije i savremene tehnologije – kazao je otac Nektarije.

Manastir nije vinarija, već je vinarija deo manastira, pa tako ovo mesto ostaje skromna radionica, sa samo jednim finim stolom za degustaciju. Takođe, bratstvo ne širi kapacitete više od svojih potreba. Ali, ono što mogu da ponude vrhunskog je kvaliteta i na dobar način predstavlja i sam manastir.

– Mnogo ljudi je zbog vinarije i čulo za manastir. Ja mislim da je veoma bitno u današnje vreme, kada su ljudi sumnjičavi, da naročito manastiri treba da čuvaju tu tradiciju i da čuvaju kvalitet. Jer mi to sve radimo Bogu i gledamo da uradimo najbolje što možemo, naši proizvodi su sve bolji, a ne gori – zaključuje otac Nektarije.

Foto: Mateja Beljan

A kako izgleda molitveni život najbolje se vidi nedeljom, kada se posle svete liturgije organizuje svojevrsno duhovno sabiranje vernika, kada se s monasima razgovara, ljudi se upoznaju, a deca međusobno igraju u prikladnom okruženju.

Manastir potiče još iz 15. veka, a zadužbinari su bili članovi porodice Branković. Manastir je kulturno-istorijski povezan s fruškogrskim manastirima, a današnja crkva podignuta je krajem 18. veka.

(Telegraf.rs)