Da li znate za ovaj biser Beograda: Crkva Svetog Antuna Padovanskog je umetničko delo koje oduzima dah

Na brežuljku između Crvenog Krsta i Zvezdare, u Bregalničkoj ulici 14, uzdiže se Župna crkva Svetog Antuna Padovanskog – jedno od najvažnijih sakralnih dela u Beogradu. Ova impozantna građevina nije samo verski centar; ona predstavlja spoj istorije, umetnosti i kulturne tradicije, koji Beogradu daje prepoznatljiv identitet.

Preporučujemo

Izgradnja crkve trajala je od 1929. do 1932. godine, a arhitektonsko remek-delo potpisuje slovenački arhitekta Jože Plečnik, jedan od najistaknutijih evropskih arhitekata prve polovine 20. veka. Njegov projekat u Beogradu odražava jedinstvenu harmoniju modernizma i tradicije, pri čemu je posebno značajan spoj geometrijskih oblika i simbolike, koji čini ovu crkvu prepoznatljivom i nezaboravnom.

- Ovo je franjevačka župa. Franjevci su samostan ovde napravili 1926. godine, a župa je osnovana 1927. godine na odobrenje tadašnjeg nabiskupa fra Rafaela Rodića. Ceo kompleks je arhitektonsko umetničko delo Jože Plečnika, koji je 1929. godine napravio nacrt za ovu crkvu. Taj nacrt nije naplatio. Izgradnja je trajala narednih 10 godina - rekao je fra Ilija Alandžak, župnik ove predivne crkve.

Crkva je podignuta za franjevce iz Provincije Bosne Srebrene, a posvećena je Sv. Antunu Padovanskom, poznatom propovedniku i zaštitniku. Njena izgradnja bila je simboličan čin kojim se obeležavala 700. godišnjica smrti svetitelja, a projekat je inicirao tadašnji župnik Josip Markušić uz preporuku poznatog jugoslovenskog vajara Ivana Meštrovića.

Arhitektura crkve zasnovana je na obliku rotonde, sa apsidom na istoku i tremom na zapadu, dok cilindrični zvonik sa jugoistočne strane dominira horizontom. Zvonik, visok 52 metra, završen je tek 1962. godine prema modifikovanim Plečnikovim nacrtima, koje je realizovao njegov učenik Janez Valentinčić. Ova vertikalna struktura ne samo da naglašava monumentalnost crkve, već je i vizuelni simbol duhovnog uzdizanja i prisutnosti vere u urbanom pejzažu Beograda.

- Meštrović je kip napravo 1950-ih godina. Kod samog kipa je zanimljivo da je visok 2 metra i 17 centimetra, a prikazuje muškarca koji drži dete Isusa. To je muškarac iz ovih podneblja, jedan malo grublji izraz lica, kakav se može videti u našem podneblju. Takođe je zanimljivo, da ako se pogleda trocrt same crkve i trocrt kipa, jedan drugom odgovaraju. Velika kružnica je crkva, a manja kružnica je toranj pored crkve. Tako isto, velika kružnica je kip, a manja kružnica pored je Isus - objasnio je fra Ilija.

Unutrašnjost crkve odiše harmonijom između modernih i tradicionalnih elemenata. Glavni oltar, delo Ivana Meštrovića, prikazuje Svetog Antuna sa detetom Isusom, dok su ostali oltari posvećeni Srcu Isusovom, Blaženoj Devici Mariji, Svetom Josipu i Svetom Franji Asiškom. Crkveni prostor odiše smirenjem i duhovnošću, a dvokatna zgrada u dvorištu sa neobaroknim zabatom služi kao župni stan i samostan, doprinoseći funkcionalnosti župne zajednice.

- Crkva ima taj neki toskanski stil, urađena je u pastelnim bojama, cela od cigle. Nasuprot tome imamo Meštrovićem mermer. Možemo videti da je svuda crni mermer. Imamo još tri završena kipa, pored Meštrovićevog. Jedan je posvećen srcu Isusovom. To je Isus Hrist sa anđeoskim krilima koji stoji na dva stuba, koji predstavljaju božansku i ljudsku narav u Isusu, a okružen je sa četiri stuba, koji predstavljaju četvoricu jevanđelista. Na drugoj strani je oltar Blažene Device Marije, koji je urađen u ikonografskom stilu. I naravno tu je kip Svetog Ante na izlazu. Mi smo ljudi dodira i volimo da dodirnemo i budemo blizu božanskom, a Meštrovićem kip je malo daleko. Svi ostanu očarani lepotom same crkve i ja mogu iskreno da kažem da je ona biser grada Beograda - ispričao je fra Ilija.

Osim verskog značaja, Crkva Svetog Antuna Padovanskog postala je i kulturno središte. U njenim prostorijama održavaju se koncerti, izložbe i predavanja, čime se doprinosi kulturnom životu Beograda. Župa aktivno organizuje razne verske aktivnosti, uključujući pobožnosti, trodnevnice i molitve, pružajući zajednici duhovnu podršku i prostor za okupljanje, a njeni posetioci su često i pravoslavne veroispovesti.

- Mi sledeće godine slavimo sto godina izgradnje našeg manastira i mi ćemo prigodno tu godišnjicu i proslaviti, mislim uz monografiju, ali i neki kulturni program. Odmah 2027. godine obeležavmo i izgradnju župe, a zatim 2029. godine početak gradnje same crkve. Sledeće godine obeležićemo i 800 godina kako se Sveti Franjo vratio kući očevoj. Nadamo se da ćemo uz božiju pomoć sve to dobro odslaviiti - zaključio je je fra Ilija Alandžak.

Zbog svoje jedinstvene arhitekture i kulturnog značaja, crkva je 2010. godine proglašena kulturnim spomenikom. Ona predstavlja most između tradicije i modernizma, Istoka i Zapada, simbolizujući kontinuitet duhovne i kulturne baštine Beograda. Poseta ovom prostoru pruža osećaj mira i inspiracije, podsećajući na značaj očuvanja istorije i umetnosti, ali i na trajnu moć vere da povezuje ljude.

Župa Svetog Antuna Padovanskog ostaje trajni simbol Beograda – mesto u kojem se susreću arhitektura, umetnost i duhovnost, stvarajući jedinstvenu atmosferu koja inspiriše i okuplja sve generacije.

(Telegraf.rs)