Rektorat u Beogradu se seli, njegove prostorije biće pretvorene u muzej: Menadžer UB otkriva detalje projekta

Univerzitet u Beogradu i njegova fondacija pokreću jedan od najambicioznijih projekata u istoriji visokog obrazovanja u Srbiji. Reč je o izgradnji Univerzitetskog centra, savremenog kompleksa koji integriše nastavu, istraživanja, inovacije i studentski život u jedinstvenom prostoru. Profesor Arhitektonskog fakulteta dr Danilo S. Furundžić, menadžer Univerziteta u Beogradu i upravnik Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika, istakao je za "Politiku" da su obnova i efikasno upravljanje univerzitetskom imovinom ključni preduslovi za jačanje obrazovne infrastrukture i akademskih resursa Univerziteta.

Digitalizovan imovina, pokrenute reforme

Furundžić, koji je pre dve godine došao na mesto menadžera UB i na čelo Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih naučnih radnika, kaže da je u međuvremenu digitalizovana kompletna imovinska evidencija Univerziteta, kao i da su pokrenute reforme upravljanja sa unapređenom finansijskom kontrolom.

Preporučujemo

- Kao rezultat, Zadužbine i Fondacije ostvarile su rast prihoda od 25 odsto, čime je uvećan fond za stipendije i naučne projekte. Rešili smo zatečene imovinske sporove i upisali Fondaciju kao vlasnika svih objekata i izgrađenog građevinskog zemljišta u Bloku 32 na Novom Beogradu, čime je Univerzitetu vraćena imovina vredna preko 50 miliona evra. Upis prava svojine omogućio je redefinisanje i komercijalizaciju ugovora o zakupu - navodi Furundžić.

Što se tiče trenutne situacije sa zemljištem u Bloku 32, on ukazuje da su rešenje RGZ-a iz 2017. o ukidanju prava korišćenja uspeli da ponište po žalbi. Fondaciji je time, objašnjava on, vraćeno pravo korišćenja na neizgrađenom zemljištu u Bloku 32, dok je formalni vlasnik tih parcela Republika Srbija. Trenutno je konverzija prava korišćenja u pravo svojine obustavljena i čeka se, kaže, da konverzija koja je odobrena bude i sprovedena.

Šta sa milionskim dugovanjem?

Jedan od problema sa kojim su se UB i njegova fondacija suočili, bio je i milionski dug prema Direkciji za građevinsko zemljište, te je pitanje kako će biti rešen taj problem.

- Moram da napomenem da je Fondacija u ovom slučaju suštinski oštećena. Za razliku od brojnih privatnih subjekata, nije joj omogućeno da zaključi reprogram sa Direkcijom niti da sprovede konverziju. Iako je preuzela obavezu plaćanja opremanja zemljišta za svih pet planiranih zgrada, uskraćena joj je mogućnost da prihoduje od prodaje prve tri, koje su izgrađene. Beogradska Fondacija je, za razliku od novosadske i niške, jedina koja se odrekla prihoda od otkupa stanova. Kada sam preuzeo funkciju, spor u vezi sa zatečenim dugom od 1,3 milijarde dinara već je bio pravosnažno okončan – nažalost, nepovoljno po Fondaciju. Planirano je da se sredstva od otkupa stanova koji su preneti u vlasništvo Fondacije iskoriste za izmirenje duga. Međutim, zbog administrativnih poteškoća u ostvarivanju cilja, prinuđeni smo da neraspoređene stanove i garaže prodamo putem javne licitacije, kako bismo postigli tržišnu cenu - navodi Furundžić.

To, smatra on, predstavlja presedan, jer umesto da nepokretnosti budu iskorišćene za podršku mladim naučnicima i umetnicima, biće komercijalizovane.

- Razmatra se i mogućnost podizanja kredita, jer je kamata na komercijalne kredite niža od zatezne kamate na dug, kao i uključivanje strateškog partnera koji bi preuzeo obavezu plaćanja. Izmirenjem duga, Fondacija bi ostvarila pretplatu za izgradnju objekata površine 26.000 kvadratnih metara - navodi menadžer UB-a.

Sledi katalogizacija pokretne imovine

Kad je reč o daljim aktivnostima, Furundžić kaže da je nakon uspešne digitalizacije nepokretne imovine, planirana katalogizacija pokretne imovine, kako bi bila uspostavljena transparentna evidencija i omogućeno njeno komercijalno aktiviranje.

- Verujemo da će javno objavljivanje podataka o korišćenju resursa podstaći odgovornost i uvođenje nadoknada. Godinama se sistematski radilo na isključivanju Univerziteta iz upravljačkih struktura institucija koje je osnovao (SKC, Studentska poliklinika, Studentski centar, instituti, domovi itd.), čime je izgubio deo identiteta i sveden na administraciju fakulteta. Smatramo da je brend Univerziteta snažan i da ga treba afirmisati. Zato je osnovana Alumni fondacija, sa ciljem komercijalizacije univerzitetskog brenda, po ugledu na praksu prestižnih univerziteta - kaže profesor.

Planirano je, dodaje, i otvaranje suvenirnice i prodavnica memorabilija. Aktuelna dešavanja ukazala su, prema njegovim rečima, i na potrebu izrade identifikacionih dokumenata za profesore i studente, radi bolje povezanosti i efikasnije komunikacije. U planu je i uvođenje godišnjaka sa pregledom dostignuća diplomaca.

Tri stuba dentiteta Univerziteta

Što se tiče samog Univerzitetskog centra i perioda realizacije, Furundžić kaže da projekat formira stub identiteta Univerziteta: Univerzitetski centar, Muzej i Biblioteka.

- Zamišljen je kao jezgro budućeg integrisanog kampusa, po uzoru na moderne evropske univerzitetske centre. Planirani sadržaji uključuju prostore za nastavu, laboratorije, institute, startap inkubatore, studentske servise, biblioteke, kulturne dvorane, studentski smeštaj i zone za interdisciplinarni rad. Biće to otvoreni urbani centar znanja i saradnje, dostupan i studentima i građanima. Objekti će biti projektovani u skladu sa principima održivosti, energetske efikasnosti, inkluzivnosti i kružne ekonomije. Ako se u narednih godinu dana ispune svi planski i pravni preduslovi, izgradnja bi mogla da počne do 2027. godine - kaže menadžer UB-a.

On ističe da će izgradnja Univerzitetskog centra na Novom Beogradu pokrenuti niz daljih promena.

- Preseljenjem uprave u novi objekat, otvoriće se mogućnost da se zgrada Rektorata adaptira za potrebe stalne muzejske postavke. Mnogi dragoceni univerzitetski artefakti trenutno se nalaze u depoima i nisu dostupni javnosti. Time bi se stvorio važan socijalni i kulturni centar – mesto susreta akademske zajednice i prezentacije univerzitetske baštine - zaključuje Furundžić.

(Telegraf.rs/Politika)