Beogradski sajam - mnogo više od mesta održavanja manifestacija: Kakva mu je definitivna sudbina?

Iako postoje sve glasnije i zvaničnije najave šta će se naći između Bulevara Vojvode Mišića i reke Save, društvo se i dalje pita kakva će na kraju biti namena hala Beogradskog sajma. Poslednje informacije su da srušene biti neće.

A koliko je ovo mesto, te hale, sve što se tamo decenijama zbivalo, značajno, najbolje govori jedno izdanje "Dnevnika" iz davne 1976. u kome je naglašeno da je Beogradski sajam nekada bio atrakcija, ali da je postao neophodnost za moderno poslovanje mnogih privrednih grana.

Preporučujemo

- Dovoljno je reći da se na desetak ovakvih priredbi sklope ugovori između domaćih i stranih firmi u vrednosti od nekoliko milijardi dinara. A pored eksponata, samo je prošle godine prošlo milion i po ljudi. Neizmerljiv je značaj upoznavanja sa najnovijim tehnološkim rešenjima u svetu za predstavnike mnogih naših kolektiva koji nemaju mogućnosti da putuju. Međutim, prostora za eksponate je sve manje, jer se svake godine povećava broj izlagača - navedeno je u nekadašnjem "Dnevniku", a prenosi RTS.

Tada se na Sajmu za komercijalnu namenu tražilo mesto više, a skoro pola veka kasnije plan je da hale 1, 2 i 3 dobiju javnu namenu, a da li će se koristiti za potrebe obrazovanja, zdravstva, kulture, sporta – precizno će biti definisano javnim urbanističkim konkursom.

Đorđe Milić, direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam kaže da niko nikada nije rekao da će biti rušenje hala 2 i 3 i da je to neproverena vest, koja se u fenomenu društvenih mreža proširila i već je uveliko u našem javnom mnjenju i stručnoj javnosti. To, kako napominje, treba objasniti i građanima i drugim stručnjacima.

- Trenutno ne postoji formalna zaštita hala 2 i 3, ali mi smo sada kroz ovaj javni uvid i kroz konsultacije sa mnogim zainteresovanim licima koji učestvuju na javnom uvidu videli da je potrebno da se pažljivo sagledaju hala 2 i 3, odnosno hala 1 koja je formalno zaštićena, kao jedna kompozicija, kao jedno naseđe naše građevinske industrije - kaže Đorđe Milić.

Što se tiče pitanja u kakvom su trenutnom stanju hale, Đorđe Milić kaže da hale 1, 2 i 3 kao objekti koji su građeni pre više decenija sada zaslužuju dobro ispitivanje, da se vidi u kakvom su stanju i da se na adekvatan način propišu određene mere za konzervaciju, sanaciju, adaptaciju, rekonstrukciju.

- U promenjenim klimatskim uslovima treba obezbediti adekvatno i grejanje i hlađenje. Naravno, to treba uraditi na standardima energetske efikasnosti. Kupole su vrlo zanimljive i za eventualno postavljanje solarnih panela - dodaje Milić.

Što se tiče finansiranja rekonstrukcije, direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam kaže da će troškove verovatno podeliti Privredno društvo "Beograd na vodi" i Republika Srbija.

Podsetimo, prema planu, prostor gde se sada nalazi Beogradski sajam zadržaće komercijalnu namenu, a planirana je i izgradnja stambenih objekata. Trenutno je u toku izrada prostornog plana za uređenje priobalja reke Sava, za projekat "Beograd na vodi".

(Telegraf.rs/RTS)