Usred noći kucnuo je čas, poziv Svete Petke probudio je Beograđane: Stali smo u beskrajni red ispred kapele...

Mir i blaženstvo zavladali su još mnogo pre zore ispred Kapele Svete Petke na Kalemegdanu, kultne beogradske svetinje koja je vekovima neraskidivo povezana sa Svetom Petkom, prepodobnom mati Paraskevom.

Vernici su stali u veličanstveni red i strpljivo čekali molitvu. Tradicionalno, poneli su sa sobom flašice kako bi natočili izvorsku vodu, za koju se veruje da je sveta i lekovita.

Prava je blagodat videti mlade koji su ustali mnogo pre svitanja, kao i vernike koji su došli iz dalekog pregrađa kako bi na ovaj važan dan bili na ovom mestu.

Mnogima je slava, pa su na molitvu došli sa slavskim kolačem. Ima li lepšeg načina da se započne slavski dan – poranili su kako bi njihov slavski kolač bio osveštan na ovako važnom mestu.

"Ustale smo u četiri sata jutros da bismo došle ovde. Živimo blizu, tu u centru Beograda", rekle su nam dve devojke sa žarom u očima. Srce im je na ovom mestu ispunjeno.

Nije bilo malo mladih u ovom dugačkom redu, ali iznenadilo nas je da su neki vernici došli čak iz Ripnja i dalekih obodnih naselja. Mnogi su koristili prve jutarnje autobuse, a ko je mogao, stigao je čak i ranije, tokom noći.

Iz crkve se još pre 7 časova začula molitva.

Pojanje sveštenstva umiruje dušu, a molitvena pesma upotpunjuje ovaj, rečima neopisivi ambijent.

Crkva ili Kapela Svete Petke na Kalemegdanu jedno je od najznačajnihih duhovnih mesta Beograda.

Ovde su bile čuvane i mošti Svete Petke, koje su, međutim, posle turskih osvajanja prenete u Carigrad, a potom u grad Jaši u današnjoj Rumuniji. Jaši je danas odredište mnogih hodočasnika, ali duh Svete Petke ostao je vezan i za srpsku prestonicu.

Na mestu gde su bile mošti Svete Petke oduvek je bio hram, a tokom perioda turske vladavine to je bila samo jedna zemunica. Današnja crkva podignuta je 1937. godine.

Čestica mošti Svete Petke čuva se i u susednoj crkvi Ružici.

(Telegraf.rs)