Stanari Kičevske 1 u Beogradu menjali sandučiće, pa naišli na VREMENSKU KAPSULU: Ugledali su OVO i zanemeli!

Jedna beogradska zgrada decenijama je krila filmsku priču. Prilikom zamene poštanskih sandučića stanari su pronašli sakrivenu poštu – pisma i čestitke stare i 60 godina. Razglednice, čestitke, pozivnice i pisma koja su stizala na Kičevsku 1 u Beogradu čekala su više od pola veka da ih neko pročita. A sve je počelo kada su stanari odlučili da zamene stare poštanske sandučiće novim.

Juče su stigli majstori i kada su ih odvojili od zida, počela su da ispadaju stara, nikada pročitana pisma. Sve ove godine bila su u hodniku zgrade zaglavljena između zida i konstrukcije poštanskih sandučića. Većina je pisana između 60-tih i 90-tih godina.

Preporučujemo

Stanar Zlatko Petrović kaže da su tu nalaze i čestitke za nekada novu, 1964. godinu.

„Vrlo je dirljivo kada vidite čestitku koju je neko nekome uputio za doček Nove, 1964 godine, a koju taj primalac nikada nije dobio. Našli smo nešto što je bilo skriveno skoro i više od 60 godina. U pitanju su pisma, razglednice, čestitke, davno zaboravljene dopisnice koje datiraju još iz 1963. i 1964. godine, u vreme kada je ova zgrada nastala“, navodi Petrović.

Kako ističe, u pitanju je jedna specifična vremenska kapsula. Pošiljke koje su se nalazile iza sandučića decenijama ostale bi tu da ih juče nismo zamenili, dodaje Petrović.

Većina onih kojima su pisma bila namenjena više nije među živima ili su odavno napustili ovu adresu.

Stanar Zlatko Petrović napravio je Vajber grupu i stupio u kontakt sa komšijama čija je prezimena prepoznao. Kaže da se dvoje oduševilo kada su dobili čestitku iz detinjstva.

„Pisma naravno nismo otvarali, to ne bi bilo ni lepo ni kulturno. Imamo našu Vajber grupu, ja sam preuzeo pisma, označio sam primaoca bez sadržine i prosledio komšijama. Mnogi od komšija su prepoznali pošiljke koje su bile poslate njihovim roditeljima, dekama, bakama i oduševili su se“, napominje Petrović.

U vremenu kada se poruke čuvaju u telefonima, a ne u fiokama, teško je zamisliti da su reči nekada putovale danima – na papiru, s nadom da će stići na pravu adresu.

Koverte su zapečaćene, komšije pokušavaju da pronađu primaoce ili njihove naslednike. Svako pismo čuva tajne, uspomene i glasove prošlih vremena i dalje čekajući da ih neko pročita.

Ova pisma su ostala sakrivena, ali ne i zaboravljena. Ima razloga i za razmišljanje koliko je nežnih reči, ljubavi i tajni ostalo neizrečeno i koliko je tišine i uzdaha prošlo čekajući odgovore. A možda i za neki romantični film, ko zna...

(Telegraf.rs/RTS)