"Osmeh, to se plaća, ako ga nađete" Mića je LEGENDA ŠUMATOVCA, kelner finih manira, koji pamti i najluđe noći

"Ljudi me sreću i kažu: 'Evo ga Miša iz Šumatovca'. Ja sam legenda Šumatovca. Kafana je čudo!"

Preporučujemo

Pred nama je kelner, sa istančanim manirima, perfektnim francuskim, ali i debelim živcima, uvek spreman za razna dešavanja koja počinju na slovo s - mislimo naravno na strasnu tuču, srču stakla, smirivanje tenzija... Sve ono što nosi kafanski život.

"Svi me znaju, da li su to bili Prele i društvo, da li je to bila Lepava Lukić, Zorica Brunclik, Šaban Šaulić, književnici, novinari, tamo sam proveo 22 godine. I sad bih bio ponovo Mića iz Šumatovca!", priča naš sagovornik.

Šest i po decenija služio je goste, pa i sada pomaže sinu, svom naseldniku. Navršio je 85 godina, od kojih je 55 u srećnom braku sa suprugom. Dvoje dece, unuci... Čini nam se da je ovaj čovek sedio i stario, a da mu je osmeh bio isti, od početka ovog trnovitog puta.

"To je kelnerski posao koji je toliko divan", priča nam Miša, ali ne krije i tamne strane: "Da vam ne pričam koliko sam puta razdvajao goste, pijane i siledžije i da ne kažem kakve, ali sam u policiji su me imali kao svedoka uvek. Sećam se, bio je neki sudija za prekršaje, mi smo ga zvali Bugarin, čim me vide kažu: 'Mića je to, on će da nam ispriča kakva je bila to tuča'", priseća se naš sagovornik.

Foto: Mateja Beljan

Danas se više i ne govori kelner, već konobar. Ovo prvo zvuči malo starodno, ali kada se izgovori, deluje da nosi i neko dodatno značenje - kelner je učio, kelner se kalio, kelner ne može biti svako!

Mića nas je malo iznenadio. Sve je to tako, ali...

"Nekad je to bilo pogrdno. Kad sam se ja ženio mojoj sadašnjoj ženi, divnoj supruzi svi rekli: 'On je kelner', moja je majka njoj rekla: 'Slušaj, dete, on je u kafani, kafanski čovek'. Ranije je bilo sramota reći da radiš u kafani, noćni rad, žene, alkohol, pijanci... Moja majka je tako odvraćala i moju suprugu", priča Mića.

Ugostiteljska škola u Vrnjačkoj Banji i Viša u Beogradu nisu bile dovoljne da se postane pravi "KELNER". Zanat je ispekao na Ženevskom jezeru, gde je počeo kao šegrt, a završio kao pravi kelner. Vratio se u Beorgad i želeo ovde da ostane, uprkos pozivima svog nekadašnjeg gazde.

Foto: Mateja Beljan

A tamo je na bolan način naučio jednu od najvažnijih lekcija u životu.

"Ja sam zakasnio dva minuta na poslu, zapravo, između mog sata i hotelskog sata bilo je dva minuta razlike. On mi je rekao: "Gosn Mićo, vi ćete da ožicate ovaj parket u restoranu, ja ću vam pomoći. Ja sam pitao: 'Šta sam ja to uradio, jer znao sam da to radi neko ko, kako mi kažemo u našem poslu 'prospe sirće'. On mi je odgovorio: 'Gosn Mićo, kad dolazite vi na posao, po kom satu?", ispričao nam je Mića.

Pamti i legendarnog Branu Crnčevića!

Foto: Mateja Beljan

"On je bio genijalac. Sedeo je u kafani prekoputa. Nije imao novce i počeli su neki kelneri da ga maltretiraju, kao hoće da ga biju što nema para. On pijan pređe preko ulice i kaže 'Mićo, hoće tvoje kolege da me tuku'. Ko da tuče Branu Crnčevića?! Ja odem tamo, izvadim pare i platim ceh. Kad sam se vratio, on mi je samo kazao: 'sutra će da dođe neko da ti donese pare. Ujutro, kad sam došao na posao, čekao me je koverat sa cehom koji sam ja dao i meni bakšiš, pisalo je Brana Crnčević za Miću".

Doživeo je i to da bude kum jednom od gostiju, pa i da mu potom krsti decu.

"Kafana je čudo. Sve što čovek završi, a 90 posto je vezano za kafanu i uspešno je u kafani", priča Mića.

I dodaje da, ma kako se vreme menjalo, posao i kafane promenile, posla za kelnere će uvek biti, ali samo ako imaju jedno!

"Osmeh, osmeh, to se plaća i sada. Ako ga nađete."

Medijski sadržaj je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje.

(Telegraf.rs)