Demanti Stanara Terazijske terase: Nije tačno da su naše kuće trošne kuće, plan o izgradnji tunela ne postoji

Udruženje građana "Stanari Terazijske terase" uputilo je zvaničan demanti povodom teksta koji je objavljen na portalu Telegraf.rs pod naslovom  "Rešava se problem gužvi u centru Beograda! Kreću pripreme za gradnju tunela od čak 2 kilometra, ovo su detalji".

Oni su istakli da se u tekstu nalaze netačni podaci koji dovode javnost u zabludu. Stanari upozoravaju da na trasi budućeg tunela ne živi 50, već 170 porodica čiji domovi nisu "trošne kuće", već objekti od istorijskog značaja, kao i da važeći planski dokument za tunel trenutno pravno ne postoji.

Preporučujemo

Njihov demanti prenosimo u celosti:

Udruženje građana "Stanari Terazijske terase" koje okuplja vlasnike kuća i stanova u Ulici Gavrila Principa, Kraljice Natalije i okolnim dvorištima podnosi demanti na tekst objavljen pod naslovom "Rešava se problem gužvi u centru Beograda! Kreću pripreme za gradnju tunela od čak 2 kilometra, ovo su detalji".

Tekst sadrži više netačnih i nepotpunih navoda koji ozbiljno narušavaju ugled naših domova i naših porodica, i koji dovode javnost u zabludu o pravnom, planskom i faktičkom stanju na terenu.

Naši domovi nisu "stare, trošne kuće".

U tekstu se navodi da se na uglu Kameničke i Gavrila Principa nalaze "stare trošne kuće", što je netačno i uvredljivo.

Na ovom području nalaze se objekti koji pripadaju prvoj urbanoj celini Beograda, formiranoj još ukazom Kneza Miloša. Više zgrada uživa prethodnu zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Primer je zgrada Gavrila Principa 41, pod zaštitom od 2005. godine (rešenje br. 050141), čiju su fasadu obnovili sami stanari 2010. godine. Zapuštenost pojedinih parcela isključivo je rezultat višedecenijskog nemara gradskih službi, a ne "trošnosti" objekata.

Ovakvo etiketiranje predstavlja oblik javnog poniženja i stvara pogrešnu sliku o našim domovima i životima ljudi koji u njima žive.

Grad je sam ispraznio lokale, oni nisu "napušteni". U tekstu se navodi da su lokali u prizemlju većinom "napušteni“.

To nije posledica propadanja: lokale u vlasništvu Grada ispraznio je sam Grad, otkazivanjem ugovora odmah nakon najave rušenja.

Zakupci iz privatnih objekata povukli su se zbog godinama ponavljanih najava eksproprijacije.

Zbog toga su vlasnici trpeli značajnu materijalnu štetu, ostali bez prihoda i prostora, dok istovremeno plaćaju jedan od najviših poreza na imovinu u Beogradu.

Navod o "50 porodica" je pogrešan – ugroženo je oko 170 domaćinstava.

U tekstu se navodi da na ovom prostoru živi "oko 50 porodica", a to je apsolutno netačno.

Samo u jednom dvorištu u Gavrila Principa živi 22 porodice. Ukupno je na prostoru predviđenom za rušenje oko 170 domaćinstava. Ovo nije urbanistički detalj, već pitanje opstanka jedne čitave istorijske zajednice. Tunel o kojem pišete NE POSTOJI kao važeći plan.

U tekstu se javnosti predstavlja da je projekat tunela gotova stvar i da je "projektom predviđeno" rušenje naših kuća.

To je pogrešno.

Plan tunela iz 2019. godine ukinut je odlukom Skupštine grada Beograda u septembru 2024. Novi plan ne postoji kao važeći dokument – jer nije prošao javni uvid i nema pravno dejstvo. Uprkos tome, eksproprijacioni postupci se vode po ukinutom Zakonu o posebnim postupcima, koji je kritikovan jer umanjuje prava vlasnika i fer naknadu.

Predstaviti tunel kao "rešenje gužvi" i gotov projekat znači dovesti građane u zabludu.

Dva plana za isto zemljište – zloupotreba javnog interesa.

Parcele koje su označene za rušenje u tekstu Telegrafa istovremeno su obuhvaćene i: ukinutim planom za tunel novim planom za proširenje ‘Beograda na vodi’, u kojem je predviđen park iznad "budućeg tunela".

To znači da se javni interes koristi kao formalni izgovor, dok bi građani Beograda platili: 250 miliona evra samo za rušenje i "privođenje zemljišta nameni". Ovakav kontekst potpuno nedostaje u objavljenom tekstu. Naknade koje se pominju nisu dovoljne da građani ostanu u svom kraju

U tekstu se navodi da će vlasnici biti "obeštećeni kao za metro i Beograd na vodi".

U praksi, građanima su nuđene:

1.500 evra/m² – u početku kasnije korigovano na 3.000 evra/m²

Na ovom području tržišna cena iznosi 4.000–5.000 evra/m².

Dakle, niko ne može da kupi stan u istom kraju.

To nije „pravedna naknada“, već prinudno proterivanje.

Naši zahtevi

Udruženje "Stanari Terazijske terase" zahteva:

Da Telegraf.rs objavi ovaj demanti u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima (čl. 83–86); Da prestane javno označavanje naših domova kao "trošnih" i "neuslovnih";  Da se obustavi svaki postupak eksproprijacije dok se ne donese nov, zakonit plan, dostupan građanima na javnom uvidu; Da se vlasnicima omogući pravična, puna tržišna naknada, uključujući sve troškove preseljenja, bez koje ne mogu ostati u svom kraju.

Zaključak

Uvažavamo pravo novinara da izveštavaju o gradskim projektima, ali izveštavanje mora biti tačno, celovito i u skladu sa profesionalnim standardima. Objava netačnih informacija o našim domovima i životima nije samo povreda dostojanstva naših porodica – već i ozbiljno obmanjivanje javnosti o stvarnom stanju ovog, po Beograd, izuzetno važnog pitanja.

Srdačno,

Udruženje građana „Stanari Terazijske terase“ -navodi se u demantiju koji je poslat našoj redakciji.

(Telegraf.rs)