Sluh detektiva, pogled psihologa i "debeli" recepti za dušu: Tatjana otkriva kôd vrsnog bibliotekara

Za pultom je prava košnica, ljudi se samo smenjuju, a Tatjana Aleksandrov pogledom "skenira" sve u sali. Zazvonio je telefon, prva prilazi slušalici.

Samo neko ko ima "naoštren sluh" za sagovornika može za kratko vreme da uspostavi dovoljno lični odnos i otkrije ko šta voli da čita!

To je Tatjana Aleksandrov, obožava rad s ljudima i dobru knjigu.

"U Biblioteci grada Beograda radim 25 godina. Premda sam radila u mnogim fondovima, prošla skoro sve procese rada, uvek za sebe kažem da sam bibliotekar za rad s korisnicima", kazala nam je Aleksandrov, danas načelnica Odeljenja za rad sa korisnicima.

Ljudi, kaže, čitaju, i te kako. Danas se čita na mobilnim telefonima, računarima, ali dobra knjiga i dalje je najbolji lek za strpljenje u beogradskom saobraćaju. Biblioteka je puna korisnika, za ovu centralnu ne možemo reći od 7 do 77 godina, jer mališani uglavnom odlaze u opštinske, dečje biblioteke... Ipak, u glavnoj zgradi u Knez Mihailovoj možete videti studente, starije ljude, istraživače, strastvene čitaoce...

Ko je bibliotekar? Lični terapeut, "farmaceut" za lečenje duše, a ponekad i osoba s kojom će neko danas povesti jedini sadržajniji razgovor od onog u prodavnici ili na ulici.

"Mi s našim korisnicima vodimo duge razgovore, upoznajemo se, saznajemo šta su njihova interesovanja, potrebe, šta žele da čitaju, koji su im omiljeni pisci. Mi nismo samo bibliotekari, mi smo i psiholozi, detektivi, edukatori", priča Tatjana.

Ponekad čitaoci bibliotekarima zadaju pravi detektivski zadatak. Svaka knjiga, osim autora i naslova, na sebi nosi još jedan podatak, signaturu prema kojoj se radi pretraga.

Ali oni iskusni snaći će se kada im korisnik kaže: "Video sam NEKU knjigu, žutih korica, na prvoj strani je prikaz ptice... ali ne znam ime autora, ni dela".

"Većina bibliotekara koja radi s korisnicima pamti ne samo naslove i autore dela, već i kako knjige vizuelno izgledaju", priča nam načelnica.

Preporuka za dobru knjigu veoma je česta tema razgovora s korisnikom, ali biblioteka jeste mali centar svake lokalne zajednice, kaže Aleksandrov.

"Bibliotekari predstavljaju most između znanja, informacija i korisnika. Mi, premda smo prvo lice koje korisnici vide kada dođu u biblioteku, predstavljamo na neki način i ustanovu", objašnjava.

Tatjana kaže da je odrasla u okruženju gde su knjige svakodnevica i, ono što je još važnije, razgovori o delima i piscima.

"Ja čitam najčešće u prevozu i preko vikenda, tad imam najviše vremena i posvetim se čitanju. Inače, najviše volim psihološke trilere, ali volim svu tematiku. Trenutno čitam "Sokrat u patikama", gde se radi o tome kako da se nauči postavljanje pravog pitanja u pravom trenutku. Omiljene knjige su mi 'Problem Spinoza' Irvina Jaloma, 'Senka vetra' Karlosa Ruisa Safona, 'Ljubav malim slovima' Franseska Miraljesa", otkriva Aleksandrov.

"Biblioteka nisu samo police s knjigama"

Naša sagovornica govorila nam je o tome kako biblioteka radi danas i kako izgledaju aplikacije i programi u digitalnom svetu.

"Savremena biblioteka, kao što je Biblioteka grada Beograda, prati svetske trendove i izlazi u susret novim navikama i potrebama. Imamo onlajn usluge i digitalna izdanja. Postoji mobilna Bisis aplikacija koju naši korisnici koriste i tako imaju biblioteku u džepu. Preko te aplikacije imaju pristup celokupnom našem katalogu, uvid u svoja zaduženja, a mogu da isprate i sve obrazovne i kulturne programe koji se dešavaju u našim bibliotekama.

Imamo i portal 'Šta da čitam' gde naši korisnici svakodnevno mogu da nađu preporuke za neke knjige, imamo i onlajn edukaciju, kurs novinske pismenosti i kritičkog mišljenja koji korisnici mogu 24 sata dnevno da koriste. Biblioteka tako nije samo čuvar knjiga već i kulturno-obrazovni centar, gde se odvijaju mnogi programi, edukacije, a ljudi dolaze i da se informišu, zabave, razgovaraju...", istakla je.

(Telegraf.rs)